Lazar Komarčić je saputnik romantizma, delimično sentimentalizma, savremenik realista i modernista, pri čemu ga je teško pripojiti ijednom od ovih književnih pravaca. Zbog svoje izuzetne samoukosti nije se mogao prikloniti nijednom taboru učenih. Između svih njih pomalo on je najviše bio samoučki izraz narodnog bića i narodnog jezika. „Pripovetke i zapisi” predstavljaju izbor najboljih Komarčićevih pripovedaka, iz njegovih dveju zbirki.
„Zapisnik jednog pokojnika” je razuđena, pripovedački nesvedena povest od prepoznatljivih Komarčićevih rešenja. Novina i veća vrednost njena je prstenasta struktura pripovedanja, najčešće u prvom licu, čime nalikuje složenosti i slojevitosti „Proklete avlije”, što se može uzeti kao osobit kvalitet i prinos Komarčićevih kompozicionih rešenja. Tom doprinosu može se pribrojati i tehnika unutrašnjeg monologa, u pokušajima. Grgur je prispeo u varoš na mesto sudije, ali ne zadugo. Sušica ga je uzela. Grgurov zapisnik je povest suzama zalivana o životu u kojem su se srećni dani premetnuli u stradanje kao neumitnu i nedokučivu kob.
I kada je rat bio okvir događajima, Komarčić se nije lišavao sentimentalno-romantičnih žica u strukturi pripovedanja. U te žice „udario” je i u pripoveci „Poslednje zbogom”. Združio je u jednu celinu povest o neostvarenoj i nekazanoj ljubavi i ratu Srbije sa Turskom posle bune u Bosni i Hercegovini. Velinka umire dve godine po završetku rata. Smrt je došla kao spas i iskupljenje. Utekla je od verenika, nevernog ratnog druga i ratnog zabušanta Vese Kojića, sa saznanjem da ju je ljubio onaj koji je bio dostojan ljubavi i divljenja. Velimir je otadžbini dao najviše što je mogao kao pravi junak, svedočilo je pismo njenog brata Miše. Slike rata, ratnog stradanja, šlepova sa ranjenicima, umiranja u zalazak sunca sa istog su izvorišta i inspirativnog vrela sa kojeg su pričanje i pevanje Laze Lazarevića i Đure Jakšića („Sve će to narod pozlatiti”, „Veče”).
Ako je simbolizam nekako bio zakoračio u Komarčićevu književnu radionicu, onda je „Slika iz bolnice” (podnaslov kao žanrovska odrednica) valjan proizvod toga postupka pun modernosti i modernizma. Kratka priča „Šah-mat!” korespondira i sa postmodernističkom modernošću, svojom dobro vođenom mozaičnošću strukture. Ova „slika” sačinjena je od nekolike sličice. Pripovedač je dospeo da metodom skiciranja dâ atmosferu božićnog praznika: u kući i bolničkoj sobi.
Slična tematika predstavljena je i u „Zlatnoj Kostadinki”. Sve je podređeno atmosferi radosnog božićnog praznika. Slike predbožićnog i božićnog izobilja kao da potiru socijalnu raslojenost verujućeg naroda koji slavi. Svi kolju pečenice, posvuda se sprema i gotovi za Božić. I oni, za koje je izgledalo da će Božić dočekati u bedi i nemaštini, koja još više ubija, zaradili su i dobili toliko da ih takva svakodnevica mimoiđe, barem u ove dane! O tome govori ova pripovetka: kako je Milinkova kuća dočekala ovaj dan s pečenicom i neuskraćenom radošću za decu i celu porodicu. Pošten nadničarski rad oblagorođen je nagradom kao božjim darom. Čovek se čoveku našao kao brat, a ne kao vuk!
Već na početku pripovetke „Zapisnik jednog pokojnika” jedna „uzgredica” svedoči o jednoj novoj vrsti društvene nesolidnosti. Jedan profesor je vinovnik ekscesa, koji se, doduše, na dobro okrenuo po našeg naratora. To, međutim, ne ulepšava sliku profesorovog nepedagoškog i neplemenitog gesta u Srbiji, u kojoj je baš onda bilo napretek razloga da se bude osetljiv na materijalne nedaće i nemaštinu (dece) saplemenika.
Istorijski događaji iz skorije prošlosti postaju tako glavni vremenski okvir Lazara Komarčića, ali i isto tako ga određeni motivi povezuju sa njegovim neposrednim savremenicima (Milovan Glišić, Laza Lazarević i Đura Jakšić).
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdate druge manje poznate zbirke pripovedaka srpskih pisaca kao što su: Draginja Draga Gavrilović (Iz učiteljičkog života i druge pripovetke), Simo Matavulj (Iz raznijeh krajeva, Iz beogradskog života, Đukan Skakavac i druge pripovetke), Branislav Nušić (Pripovetke jednog kaplara, Pripovetke), Dušan Radić (Živi nakovanj, Tri kilometra na sat), Bora Stanković (Stojanke bela Vranjanke i druge pripovetke, Stari dani), Stojan Živadinović (Ispod Ozrena, Događaji i ljudi) i mnoge druge.
Sva dela ovog autora možete videti OVDE.