Lazar Komarčić, pisac prvog srpskog naučnofantastičnog romana, Jedna ugašena zvezda, u svojih jedanaest napisanih dela bio je pre svega okrenut pisanju romana. Za njega se može reći da je nepravedno zaboravljen, a tome je još dodatno i doprinelo to što ga Jovan Skerlić nije čak ni spomenuo u svojoj Istoriji nove srpske književnosti. Međutim, njegova dela su veoma vredna, pa su često i nagrađivana. Srpska kraljevska akademija nagradila je roman Jedan razoreni um, a takođe i roman Mučenici za slobodu za najbolje pripovedačko delo.
Iako je pisao naučnu fantastiku, Komarčić nije bio samo njoj posvećen. Njegova dela imaju osobine i romantičarske i realističke književnosti. S obzirom na to da se Lazar Komarčić rodio i živeo pod turskom vladavinom, stalno je bio okružen i svedok različitim narodnim trzavicama, ratovima i mukama kroz koje su ljudi morali da prođu kako bi došli do slobode. Sve je ovo odjekivalo i u njegovom stvaranju.
Jedno od takvih dela upravo je i roman Mučenici za slobodu (1907). Ovaj roman govori o narodnom životu Bosne i Hercegovine u vreme Omer-paše Latasa. Na veoma ozbiljan način, uz patriotsku tendenciju, ali i kroz motive ljubavi i osećajnosti, Komarčić je napisao roman koji nam donosi istoriju i hroniku jednog naroda. Muslimani zajedno sa hrišćanima teže da se oslobode turskog jarma, učestvuju u ustancima i žive i rade kao jedno, bez obzira na verske razlike. U delu se na nekoliko mesta pojavljuje pesma Alekse Šantića Ostajte ovdje, a to je upravo i jedina želja i težnja naroda Bosne i Hercegovine tada: da ostanu i ne napuste svoj narod, svoje rodno mesto, svoju otadžbinu, jer nigde nije draže i nigde sunce ne greje toliko toplo kao kad si na svome i kad si okružen svojim ljudima.
U radnju Mučenika za slobodu Komarčić nas uvodi tako što pominje Ćamil-bega, muslimana koji ostavlja na čuvanje, u amanet svom komšiji Jevtu i njegovoj ženi Jeli, hrišćanima, svoje dvoje dece, Sali-bega i Zarifu. Sali-beg kasnije postaje veoma bogat i bori se za prava Bosne. On izgovara jednom prilikom u svom dvoru u Pljevljima rečenicu koja je i glavna misao kojom je prožet roman: „Sve su vjere od Boga; goniti ljude od druge vjere, to je nasrtati na sama djela božja!” Takođe je još jedna njegova rečenica koja može svima poslužiti kao ideja-vodilja u životu: „Sve vjere vode jednome cilju; vode pred presto božji i pravedni sud Njegov; a kad Sudnji dan dođe, tamo će poć svi – i grešni i pravedni, pa ma koje ko vjere bio!”
Na mnogim mestima u Mučenicima za slobodu prikazane su ljubavne sudbine, poput sudbine Mare i Obrada, Emire i Draga Orlače, ili Arife i Draga Orlače, itd. Mnogi kritičari su mišljenja da ovaj roman može da se svrsta u romane idealističko-romantičnog pravca. Razlog za to su isuviše prisutna idealisanja zlih i dobrih, simpatičnih i antipatičnih likova u romanu. Pored prologa u romanu, u kom se nalazi pesma Alekse Šantića Ostajte ovdje, roman Mučenici za slobodu ima i epilog. U epilogu prevladava mistika, što nije neobično za Lazara Komarčića. On nam u ovom epilogu prikazuje Sali-bega i njegovu posestrimu Radojku, ćerku Jevtovu, na pohodu u daleke istočne zemlje. Njima dvoma se prorok obraća rečima da su jedno, jedna duša, i zna da su došli da čuju sudbinu svoje domovine. Govori im da će im domovina doći do slobode i da će postati uvažena, a onda se u isto vreme čuje njegova rečenica, koja se ujedno čuje kao iz podzemnih dubina, kao eho: „Ali onda kad iz njene tri vjere progovori jedan narod!” Ovom rečenicom se završava Komarčićev roman Mučenici za slobodu, koji je njegovo poslednje delo po vremenu postanka.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati i drugi zanimljivi romani zaboravljenih pisaca kao što su: Stojan Živadinović (Zmija u nedrima, Do poslednjeg daha, Gospođa zagonetka, Trideset godina ćutanja, U đavoljim kandžama), Čedomilj Mijatović (Kraljičina Anđelija), Jaša Tomić (Trulež), Tadija Kostić (Na tuđem poslu) i mnoge gruge.
Sva dela Lazara Komarčića možete pronaći OVDE.