Kroz šibu je još jedna drama Žarka Lazarevića, dramskog pisca, pesnika i prozaiste. Mada se smatra jednom od boljih njegovih dramskih komada, nikada nije prikazana u pozorištu, a i nije objavljena za vreme piščeva života. Muzej pozorišne umetnosti Srbije ju je čuvao u rukopisu u svom arhivu, a zahvaljujući saradnji koju imamo kao izdavačka kuća sa njima, mi je objavljujemo u okviru naše edicije Otrgnuto od zaborava i radujemo se što će naši čitaoci imati priliku da je čitaju.
Kroz šibu su dramski snimci u tri čina, koje je Žarko Lazarević osmislio tako da se događaju na različitim lokacijama u Beogradu: u kafani kod Lepe Cane, u kući Stevanovića i na Kalemegdanu, a vreme radnje je uoči Prvog svetskog rata. U kafanskoj atmosferi, raskošno udešenoj kući penzionisanog profitera ili na humanitarnom događaju na Kalemegdanu pokreću se univerzalne teme kao što su moralne vrednosti i ljubav. U svakom slučaju data je slika jednog društva, pojedinaca čiji su karakteri različiti, ali svi zajedno sudeluju u jednom vremenu i oslikavaju misli i dela ljudi iz tog doba. Ako uporedimo sa sadašnjošću, možemo slobodno reći da ne vidimo neku razliku. Ova slika beograđanskog društva u drami Kroz šibu Žarka Lazarevića može se poistovetiti sa bilo kojom slikom u današnjem svetu.
Lazarevićeve junake muče svakodnevni problemi: od ljubavi od novca. Važno je da napomenemo da su u pitanju likovi različitih generacija, a taj jaz se oseća i u njihovim mislima, rečima i postupcima. Naime, tu je Zora sa svojih 19 godina, Hristić, koji ima oko 29, Tošić, pedesetogodišnjak, Dragiša, dvadesetdvogodišnjak, njegovi roditelji, otac Gaja, penzioner… Dragiši je samo do zabave, provoda, trošenja novca. To ćemo saznati i u prvom činu, iako se Dragiša pojavljuje tek kasnije. U kafanskim razgovorima Zora će se izjadati kako je, dok je pomagala majci da zarade dinar, upoznala Dragišu, koji je bio izuzetno ljubazan i zaveo ju je. Besni što im sin nije odabrao devojku višeg staleža, roditelji su ga poslali u Nemačku, a njoj je majka umrla i ne oprostivši joj.
„Tako je, gospon Stankoviću, vi imate pravo. Ne može se na komandu voleti – srcu se ne zapoveda, pa makar koliki novac prosuli, ako se ne vole, neće se ni posle voleti – to je laž ako ko kaže da je novac ljubav. Ljubav mora doći sama po sebi, a nikako namerno i sa naročitim planom.”
Kako to obično biva, vuk dlaku menja, ali ćud nikada, pa ni Dragiša se po svom povratku nije opametio, pogotovo što je u mladim godinama. On je lik koji zna da manipuliše drugim ljudima. Toliko će se umiliti i izgovoriti lepih reči da mu niko neće odoleti, a naročito ne majka: „Nemaš već ni stida ni obraza!, reći će mi, ali će mi opet što dati.”
Dok se u prvom činu drame Kroz šibu obavljaju obični kafanski razgovori, neko priča svoje muke, neko o opštim temama, o socijalizmu, društvenom uređenju, kapitalu, bogu, pevačice pevaju, dotle se drugi čin premešta u jednu porodičnu kuću. Žarko Lazarević opisuje ovu kuću kao bogatu, sa pozlaćenim detaljima u njoj i skupocenim nameštajem u njoj. Ali da li su njeni ukućani bogati u duši? Neće vam biti potrebno mnogo vremena da dobijete odgovor na ovo pitanje. Na prvi pogled izgleda da se u ovoj kući sve vrti oko ljubavne priče Dragiše i Zore, ali još jedna ljubavna priča je u pozadini: Vojina i Danina. Dok su svi okupirani mislima da li će jedna siromašna Zora ipak ući u bogatu familiju i da li će Dragiša ikada prestati da bude luckast i kada će sazreti, dotle im se ćerka Dana potajno voli sa filozofom Vojom i nalaze zajedno rešenje da ostvare svoju želju i budu zajedno srećni.
Drama Kroz šibu Žarka Lazarevića kritikuje građansko društvo, ukazuje na to kako ljudi vrlo lako napuštaju prave vrednosti i svako gleda isključivo svoj interes.
Podsećamo da se u okviru edicije Otrgnuto od zaborava nalaze i druge manje poznate drame, među kojima su: Odsudni trenuci Milana Savića, Nesuđeni Milana Jovanovića Morskog, Dorćolska posla Čiča Ilije Stanojevića, Razvod braka Jaše Tomića, Crvena boja gospođe Lade Ljubice Radoičić i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa.
Dramu Kroz šibu pogledajte OVDE, a sva dela Žarka Lazarevića OVDE.