Кобна тајна је драма у стиху Матије Бана која говори о односу племићког и пучанског слоја у Дубровнику у 15. веку. Као и у неким другим његовим драмама, и овде се види да је писао по узору на Шекспира, а у овом случају инспирација је била драма Отело. Ова Банова драма је у пет чинова и написана је у десетерцу.
У доба када се радња Кобне тајне одвија врло су биле изражене сталешке разлике у Дубровнику. Наиме, слој пучанства (грађанства), чији је овде представник песник Динко, није био довољно прихваћен, тј. никако није се смео мешати, а камоли сродити са неким из реда племића.
„Да у Динку крв племићка тече,
Он би вама прави пјесник био,
Али само пучанин је… Сад ме
Разум’јеш… подлегосте мало
Предрасуди племићкој, то признај.”
Ове стихове упућује Јелица, жена дубровачког војводе Муција, Леонори, Муцијевој сестри, јер Леонора је припадница високог друштвеног слоја и она сматра да порекло песниково мора бити једнако њиховом да би га уопште узели за озбиљно. Међутим, ништа их не спречава да уживају у поезији, нарочито ако мисле, или би силно желеле, да су извор песничког надахнућа. Те лепе песничке речи отопиће и она хладна срца, жацнуће их и навести на љубав. У једном од разговора између Леоноре и Јелице покренуће се тема шта је то песник и шта је најлепше што стихови могу да кажу.
„Шта је пјесник? Муњевита мисо̂
Силним чувством силно разиграна.
Он ка̂ оро̂ на крилима крепким
По висинам’ небеским се вије,
Отуд скида узорите слике
И раскошно на земљу их сипа
Некад гласом љубавним славуја
Ил’ лахора благим жаморењем,
Некад тужном уздисаја јеком
Ил’ сатире поругљивим см’јехом,
А некада страшном праском грома.
Човјечанство њиме потресено
Оздо бурно пљеска му и кличе,
Па му име славом увјенчано
Од кољена до кољена шиље.
Читала ћеш бити о Петрарци,
Када му је Рим поднио в’јенац:
Италија што год имађаше
Гласовитих мачем витезова,
Људи сјајних умом и вјештином,
У град вјечни сви су поврвјели
Да би својим увећали сјајем
Славу њежног пјесника што бјеше
Свуд разнио пјесмом неумрлом
Име л’јепе Лауре по св’јету.”
Мало-помало, Леонора све јаче осећа љубав према Динку, али сматра да јој је Јелица препрека. Ту је први заплет. Из овог великог неспоразума све касније ситуације прерастаће у проблеме, свађе, али и тугу. Други, још већи проблем за Леонору јесте њен брат, Муцијо, који заиста не трпи разлике када су у питању друштвени сталежи.
Наслов драми Кобна тајна Матија Бан је дао с разлогом, да буде симболичан. Једино оправдање љубави која се јавила у ситуацији када постоје непомирљиве разлике може бити нека дубоко скривана тајна. Некад прећутане речи могу имати срећан крај, али некад и кобан. Да не би бринула о последицама, Деша одлучује да истину о пореклу свог сина запечати у писму, ни не помишљајући шта после двадесет година ћутања ова тајна може направити. Ко је Дешин син? Претпостављате – Динко. Када „кобна тајна” исплива на видело, па чак и после деценија чучања у писму, изазваће пометњу.
Матија Бан је у овој драми очигледно инсистирао на емоцијама и заплетима, што је, с једне стране, добро јер читаоца тера на непрестано читање и буди у њему жељу да сазна шта ће се даље догодити, ни не слутећи до каквог краја ће доћи. Поред разлика у друштвеним слојевима, које су и централни мотив ове драме, присутан је љубавни троугао, јака осећања љубави и љубоморе, али и страха. Опседнути љубомором, јунаци драме Кобна тајна не размишљају рационално, што никоме добра донети неће.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге занимљиве драме, међу којима су: Госпођица као сељанка Милорада Шапчанина, Вечити младожења Александра Илића, Самртна клетва Жарка Лазаревића, Несуђени Милана Јовановића Морског, Смрт Уроша Петог Стефана Стефановића и друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Књигу Кобна тајна погледајте ОВДЕ, а сва дела Матије Бана ОВДЕ.