Међу српским књижевницама из прошлости истиче се име Милице Јанковић. Она је била једна од најчитанијих ауторки прве половине двадесетог века. Позната је пре свега по својим прозним делима – приповеткама и романима. Чак је и велика Исидора Секулић говорила изузетно афирмативно о Милици Јанковић и о томе да она не ужива пуну пажњу какву и заслужује као уметник: „Милица Јанковић нема у нашој литератури своје право место. Она је одличан приповедач. Када се смиримо, када сазремо као култура, она ће то место морати да добије.” Читањем и објављивањем њених дела потрудићемо се да бар приближно добије заслужено место.
Ова ауторка позната је по тешком животу који ју је задесио – различите болести су је пратиле кроз живот и готово читав живот је провела лечећи се по болницама и бањама. Ове околности оставиле су трага и у њеној прози. Аутобиографски елементи су и те како присутни у њој. Реч је заправо о појави коју неки проучаваоци књижевности означавају појмом аутофикција – праву аутобиографију Милица Јанковић никада није написала, али свој живот, своја искуства и размишљања јесте користила да изгради ликове из својих дела.
Понекад је тешко направити стриктну границу међу појединим књижевним врстама. Тако за дело Калуђер из Русије неки кажу да је роман, али би можда прецизније било рећи да се ово дело налази на граници између романа и приче. Највећим делом написано је у форми писама, која размењује приповедно ја са једним – калуђером из Русије. У њиховом дијалогу супротстављају се и њихови ставови, мишљења на разне теме, као што су религија или политика и државно уређење. Баш у грађењу овог приповедног ја можемо препознати многе ставове саме Милице Јанковић. Ипак, ми не можемо на основу нечег рећи да су то њени директно изнесени ставови, да се сви подаци поклапају са њеним животом, али утицај аутобиографског на оно што је у делу фикција јесте приметан. Ипак, присутност аутобиографског у делу Калуђер из Русије можемо наслутити већ из првог пасуса:
„На веранди једне виле седела је болесна девојка и гледала пролеће око себе и осећала јесен у себи. У њеној души је било ведро и она се радовала туђем пролећу које и њој даје топлоте и њеним очима уживања. Она је дошла дотле да више ништа не жели и била задовољна са мало удобности која је њеној слабости била потребна.”
У неким другим својим делима, као што су приче Рат и Пре рата Милица Јанковић обрађује тему рата, као што се и по самим насловима може закључити, приказујући сав ужас и непогоде које он доноси, али и преиспитујући смисао сукобљавања.
„Рат је отпочео. Рат је отпочео! Шта значе те речи? То знају мајке, то знају сестре и жене, то знају стари оцеви, то знају сви који воле, а остали су… Рат је отпочео! – то значи да најмилији можда неће доћи више, можда га нећемо видети никад…”
Довољно је прочитати само овај један пасус приче Рат да би се стекао утисак о атмосфери која у овим причама влада, али и о ауторкином ставу према овој појави. У Колери ауторка се бави још једном кризном ситуацијом – заразном болешћу, и слика друштво погођено таквом појавом, али поново се дотиче и теме рата.
У причи Незнани јунаци Милица Јанковић се показује као писац са изузетним способностима за лепе описе, за приповедање које верно и са бројним финесама преноси атмосферу из живота једне породице, са свим згодама и незгодама које су их снашле – од тога да ли ћерке превише гледају у књигу и не желе да разговарају, преко питања када ће се удати, ко је украо бачву за вино, до описа несреће на бунару, али и мајке која је спремна да мираз својих ћерки брани и револвером од провалника уколико је то потребно.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе се и друге мање познате приче српских аутора, као што су: Горак хлеб и друге приповетке Илије Вукићевића, Зимње вечери Милана Ђ. Милићевића, Дунавска улица Драгутина Илића Јеја, Утисци из рата Ива Ћипика и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Калуђер из Русије и друге приче погледајте ОВДЕ, а сва дела Милице Јанковић ОВДЕ.