Sa konkursa Veliki srpski XIX vek 2021. godine
Možemo li se svi saglasiti da slikarke i književnice 19. veka u Srbiji nisu bile dovoljno priznate u svoje vreme? Iako veoma darovite i obrazovane, nisu imale priliku da se njihova dela nađu među delima poznatih i priznatih slikara tog doba. Jedna pak zvezdica izdigla se iz prašine što su je za sobom ostavljali velikani koji su svoja platna ukrašavali umećem koje je zaista bilo izvan granica vremena. Ćerka Vuka Karadžića, reformatora srpskog pisma, ostaće upamćena kao dosledna, dostojna naslednica svoga oca. Kao fatalna žena koja je, prema pričama, bila urezana u srce poznatog pesnika Branka Radičevića i kao velika slikarka i književnica koja se našla u društvu velikih pisaca 19. veka.
Kada se Vuk Karadžić oženio Nemicom Anom, dogovor je bio da muška deca nose srpska imena, a ženska katolička, strana. Tako je očeva mezimica, rođena 1828. godine u Beču, dobila ime Vilhelmina. Kao filolog, reformator jezika, sakupljač umotvorina i pisac rečnika, Vuk je vrlo brzo shvatio mu da je ćerka izuzetno pametna i sposobna, te joj je obezbedio obrazovanje zavidno za ženu 19. veka, naročito za jednu Srpkinju. Mina je odrasla okružena učenim ljudima, elitom učenog društva, kako domaćeg tako i stranog. Njen otac je oko sebe okupljao obrazovane ljude svog vremena, te je ona imala prilike da sluša priče Đure Daničića, Njegoša, Mihaila Obrenovića i drugih uz koje piće, kafu i ratluk. Veliki prijatelj i saradnik Vuka Karadžića bio je i Jernej Kopitar, slavista i slovenački lingvista, koji se posvetio i Mini, te je uticao na njeno obrazovanje. Volela je umetnost. Disala je za nju. Inspirisale su je galerije po Evropi koje je rado posećivala. Crtanje je učila od drugih umetnika i sa ocem putovala kao njegov lični sekretar. Bila je i talentovana i za muziku, pa je često u porodičnoj kući priređivala koncerte klavira koji je, kako je poznato, maestralno svirala. Mina je, takođe, govorila i četiri jezika osim srpskog i maternjeg nemačkog. Srpski jezik počela je da uči relativno kasno, oko petnaeste godine, te je zato više koristila maternji, nemački.
Vuk je bio ponosan na svoju ćerku. Trudio se da joj obezbedi sve što je mogao. Zabeleženo je da je uputio molbu ruskom caru da obezbedi sredstva za Minino obrazovanje. Odbijen je, nažalost. Mina je slikala portrete poznatih umetnika i iza sebe ostavila oko pedeset slika. Bila je veoma lepa devojka, tamne puti i vitkog stasa. Privlačila je mnoge udvarače koji su obećavali čitavo bogatstvo ukoliko dobiju njenu ruku. Jedan od najpoznatijih udvarača sigurno je miljenik čitalaca Branko Radičević. Iako nema jasnih dokaza o ljubavi između ovo dvoje umetnika, iz Brankovih pisama se daju naslutiti emocije koje je ovaj pesnik osećao prema lepoj Mini.
Branko, srpski pesnik, veoma slabašne telesne građe i slabog zdravlja, nije bio materijalno obezbeđen i samim tim nije spadao među poželjne, potencijalne mladoženje i zetove Vuka Karadžića. Bio je siromašni student medicine u Beču, a pratile su ga priče o raskalašnom, ne tako nevinom i naivnom životu. Postoje i priče da je čak imao romansu sa dve Bečlijke, majkom i ćerkom. Međutim, nije ni Mina ostala ravnodušna prema uzdanici srpskog pesništva. Skica Brankovog milog lica koje kao da je posmatrano zaljubljenim očima jedno je od Mininih poznatih dela u njenom nemalom opusu. Veoma je zanimljiva priča da je i Minina majka gajila određena osećanja prema Branku. Potpuna zbrka, zar ne?
Branko je studirao medicinu jer je mislio da sam sebe može izlečiti od opake tuberkuloze, koja je već ostavljala traga u njegovom životu. Na nagovor Vuka Karadžića lečio se u bolnici u Beču, gde je izdahnuo na rukama Minine majke.
Jedan mlad čovek, neproživljenog života, napustio je ovaj svet u 29. godini. Iza njega su ostala dela koja mu daju večni život i epitet romantičarskog pesnika. Najpoznatije delo nesumnjivo je njegov vapaj zbog neostvarene ljubavi s Minom. Pesma „Pevam danju, pevam noću” veoma je popularna među Srbima, a melodiju je prepevao Zdravko Čolić. Dizao je Branko Minu „međ zvezdice”, „pevao danju, pevao noću”, ali nikako nije uspeo da je ima samo za sebe, da utoli žeđ za njom. A želeo je to tako silno.
Mina je bila verena, na nagovor oca, za bogatog Rusa Ognjeva, međutim, zbog porodičnih svađa veridba je trajala samo sedam meseci. Sudbina je tu umešala svoje prste. U Beču ona upoznaje bratanca kneginje Ljubice, Aleksu Vukomanovića, koji se tih godina tamo lečio. Aleksa nije bio imućan, kako je to Vuk želeo, ali Mina ga je zaista volela. Zbog njega prelazi u pravoslavlje i uzima ime Milica. To ime ona nikada nije koristila. Potpisivala se kao Mina Vukova.
Bračna idila nije dugo trajala. Nakon godinu dana braka Aleksa se razboleva i umire. Iza sebe je ostavio suprugu i sina jedinca Janka. Vuk je preminuo pet godina nakon Alekse i jedini oslonac Mina je imala u bratu Dimitriju. Volela ga je najviše na svetu, međutim, Dimitrije je kasnije postao njeno najveće razočaranje. Prodao je Vukovo imanje u Tršiću koje je nasledio i sav novac kasnije izgubio. Mina je bila ogorčena na njega i njihovi odnosi više nikada nisu bili dobri. Posvetila je svoj život Janku. Poslala ga je da se obrazuje u Rusiji, ulagala sva sredstva u njega. Strašna tragedija zadesila ju je 1879. godine. Janko je sa svega devetnaest godina izgubio život. Nije sasvim poznato šta mu se dogodilo. Mina je ostala tada sasvim sama.
Družila se i s Milicom Stojadinović Srpkinjom, srpskom književnicom koja je pomagala Vuku u prikupljanju narodnih običaja, pripovedaka i pesama.
Odbila je ponudu da bude upraviteljka Više ženske škole u Beogradu, te svoj život provodi u Beču u siromaštvu. Živela je od očeve penzije, koju joj je brat iz Beograda slao. Posvetila se sređivanju očeve zaostavštine.
Među njenim najpoznatijim slikarskim radovima su portreti Marka Kraljevića, Milice Stojadinović Srpkinje, autoportret, portreti oca i brata. Prevodila je očeva dela na nemački, pisala pesme, uređivala časopise i pomagala ocu u prevođenju.
Umrla je 1894. godine, a sahranjena je u Beogradu pored muža i voljenog sina. Njeni posmrtni ostaci premešteni su u malu porodičnu crkvu Vukomanovića u Savincu, kraj Gornjeg Milanovca.
Vukova mezimica, Brankova zvezda i srpska umetnica isticala se u dobu kada skoro nijedna žena nije imala prilike da se istakne. Bila je svesna značaja očevog rada za srpski narod i pomagala je narodu od kog je potekla da reformiše jezik i sačuva kulturno nasleđe.
Velika Mina Vukova.