Некада чувени и толико моћни секретар вожда Карађорђа, Јанићије Ђурић, родио се у Страгарима, селу крагујевачке Јасенице, око 1779. године.
Он је био један од оних срећних који су се у оно доба могли научити писмености. Он је то тако потребно, а онда толико ретко образовање стекао у рудничком манастиру Благовештењу, а оно га је у своје доба учинило и чувеним и моћним у свој Србији, па и преко граница њених.
Не одвајајући се још за самих преговора о почетку устанка од Карађорђа, Ђурић је постао његовим секретаром одмах чим је Ђорђе изабран на тајном збору у Орашцу за вожда свему покрету. У том је положају остао за све време ратовања, имајући увек велики и готово неодољиви утицај на Вожда.
Али је он за све оно време необичних догађаја и ратовао, имајући у различита доба и посебне веће команде. Последњи је пут управљао војском на Дрини у јулу 1813. године. Али то бејаху мучни и тешки дани. Тешко је данас појмити како је било у души ондашњих старешина српских који су знали да је отаџбини њиховој већ напијена чаша мученичке смрти! Зато и рад Ђурићев у то доба казује неодређеност, колебање и ону слутњу која је струјала душама ондашњих вођа народних.
После пропасти 1813. Ђурић је прешао у Земун и даље, а годину дана доцније отишао је у Бесарабију и настанио се с осталим емигрантима српским у Хоћину. Кад се од 1830. почеше враћати у Србију некадашњи прваци народни, дође у отаџбину и Ђурић, и прими се доцније службе државне. У томе је дошао до највишега звања, поставши 1840. године члан Земаљскога савета.
Преминуо је у дубокој старости 14. априла 1850. у своме месту рођења, у Страгарима, где је као пензионар проводио понајвише последње дане свога живота.
Ђурић није знатан само као некадашњи радник на ослобођењу Србије; он је заслужан и за писање историје онога доба. Његова „Повесница” тих догађаја, наштампана у „Гласнику Српскога ученога друштва”, од велике је помоћи историографу онога времена и уопште борбе за ослобођење Србије.
Лик је израђен по верној слици Народнога музеја у Београду.
Одломак из дела Знаменити Срби XIX века Андре Гавриловића