Изабрани списи представљају скуп свих издатих текстова Димитрија Туцовића по различитим часописима, али исто тако и текстова из неколико његових брошура. Читава књига представља полемику писца са својим истакнутим савременицима. Док су наши грађански политички писци углавном били национални романтичари, Димитрије Туцовић је био историјски материјалист. У вези са албанским питањем Туцовић је полемисао са Владаном Ђорђевићем и Стојаном Протићем, којима је су посвећена засебна поглавља у оквиру Изабраних списа, при чему је насупрот њима заосталост албанских племена није изводио из њихових етничких особина, већ из економских и социјалних услова. Њихова заосталост за њега није била једна природна појава, него једна историјска појава. Овде такође ваља споменути да саставни део Изабраних списа чини Туцовићево дело Србија и Арбанија, у ком се истиче највећи тријумф историјског материјализма у српској историји.
У Изабраним списима видимо Димитрија Туцовића и као политичког писца, при чему је велику пажњу посветио критици национализма и милитаризма, две важне појаве свога времена. Треба имати у виду да је Туцовић живео у време када се наш национализам све мање позивао на природно право, а све више на расне карактеристике, те је као такав све мање био национална романтика, а све више расна мистика. Димитрије Туцовић је видео и ово расно обележје национализма, и преторијанско обележје милитаризма. Као њихов критичар, он је први обратио пажњу на ова њихова обележја. Критику национализма Туцовић је дао у многим својим текстовима, међу којима из Изабраних списа нарочито ваља истаћи његове огледе Маркс и Словени, „Германска” опасност, Неословенство. Незаобилазна личност с почетка 20. века када је тема национализма у питању је несумњиво Јован Скерлић, који је у науци био представник позитивизма, а у политици демократског радикализма. Димитрије Туцовић је у огледу Маркс и Словени указао како на границе Скерлићевог позитивизма, тако и на наличје његовог радикализма. Као што је познато, Маркс је критиковао учешће словенских народа на страни контрареволуције 1848, а Скерлић је у овој критици видео потврду Марксовог германског национализма. Убедљиве доказе за своју тезу Скерлић није имао, али је Туцовић имао убедљиве доказе против ове тезе. У овој полемици Туцовић је показао да Маркс није критиковао словенске народе у име немачког национализма, него у име европске револуције. Као што је убедљив у полемици са Скерлићем, Туцовић је убедљив и у полемици са нашим словенофилима. Овој полемици су посвећени огледи „Германска” опасност и Неословенство.
Најзад, долазимо и до незаобилазне теме Ужица, у коме је писац провео своју младост. За разлику од Милутина Ускоковића и његових Дошљака и већине приповедака из збирке Кад руже цветају, где се види Ужице, али не и види ужичка сиротиња, текстови Димитрија Туцовића у Изабраним списима не идеализују прошлост, већ осликавају садашњост. И док је Ускоковић видео Ужице као један егзотичан град, Туцовић је Ужице приказао из своје сурово реалне перспективе у том времену.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати су и други историјски и политички списи: Светозар Марковић (Изабрани списи, Србија на Истоку), Растко Петровић (Дипломатски списи), Јаша Продановић (Историја политичких странака и струја у Србији, Уставни развитак и уставне борбе у Србији) и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела овог аутора погледајте ОВДЕ.