Izabrani spisi predstavljaju skup svih izdatih tekstova Dimitrija Tucovića po različitim časopisima, ali isto tako i tekstova iz nekoliko njegovih brošura. Čitava knjiga predstavlja polemiku pisca sa svojim istaknutim savremenicima. Dok su naši građanski politički pisci uglavnom bili nacionalni romantičari, Dimitrije Tucović je bio istorijski materijalist. U vezi sa albanskim pitanjem Tucović je polemisao sa Vladanom Đorđevićem i Stojanom Protićem, kojima je su posvećena zasebna poglavlja u okviru Izabranih spisa, pri čemu je nasuprot njima zaostalost albanskih plemena nije izvodio iz njihovih etničkih osobina, već iz ekonomskih i socijalnih uslova. Njihova zaostalost za njega nije bila jedna prirodna pojava, nego jedna istorijska pojava. Ovde takođe valja spomenuti da sastavni deo Izabranih spisa čini Tucovićevo delo Srbija i Arbanija, u kom se ističe najveći trijumf istorijskog materijalizma u srpskoj istoriji.
U Izabranim spisima vidimo Dimitrija Tucovića i kao političkog pisca, pri čemu je veliku pažnju posvetio kritici nacionalizma i militarizma, dve važne pojave svoga vremena. Treba imati u vidu da je Tucović živeo u vreme kada se naš nacionalizam sve manje pozivao na prirodno pravo, a sve više na rasne karakteristike, te je kao takav sve manje bio nacionalna romantika, a sve više rasna mistika. Dimitrije Tucović je video i ovo rasno obeležje nacionalizma, i pretorijansko obeležje militarizma. Kao njihov kritičar, on je prvi obratio pažnju na ova njihova obeležja. Kritiku nacionalizma Tucović je dao u mnogim svojim tekstovima, među kojima iz Izabranih spisa naročito valja istaći njegove oglede Marks i Sloveni, „Germanska” opasnost, Neoslovenstvo. Nezaobilazna ličnost s početka 20. veka kada je tema nacionalizma u pitanju je nesumnjivo Jovan Skerlić, koji je u nauci bio predstavnik pozitivizma, a u politici demokratskog radikalizma. Dimitrije Tucović je u ogledu Marks i Sloveni ukazao kako na granice Skerlićevog pozitivizma, tako i na naličje njegovog radikalizma. Kao što je poznato, Marks je kritikovao učešće slovenskih naroda na strani kontrarevolucije 1848, a Skerlić je u ovoj kritici video potvrdu Marksovog germanskog nacionalizma. Ubedljive dokaze za svoju tezu Skerlić nije imao, ali je Tucović imao ubedljive dokaze protiv ove teze. U ovoj polemici Tucović je pokazao da Marks nije kritikovao slovenske narode u ime nemačkog nacionalizma, nego u ime evropske revolucije. Kao što je ubedljiv u polemici sa Skerlićem, Tucović je ubedljiv i u polemici sa našim slovenofilima. Ovoj polemici su posvećeni ogledi „Germanska” opasnost i Neoslovenstvo.
Najzad, dolazimo i do nezaobilazne teme Užica, u kome je pisac proveo svoju mladost. Za razliku od Milutina Uskokovića i njegovih Došljaka i većine pripovedaka iz zbirke Kad ruže cvetaju, gde se vidi Užice, ali ne i vidi užička sirotinja, tekstovi Dimitrija Tucovića u Izabranim spisima ne idealizuju prošlost, već oslikavaju sadašnjost. I dok je Uskoković video Užice kao jedan egzotičan grad, Tucović je Užice prikazao iz svoje surovo realne perspektive u tom vremenu.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava reizdati su i drugi istorijski i politički spisi: Svetozar Marković (Izabrani spisi, Srbija na Istoku), Rastko Petrović (Diplomatski spisi), Jaša Prodanović (Istorija političkih stranaka i struja u Srbiji, Ustavni razvitak i ustavne borbe u Srbiji) i mnogi drugi. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela ovog autora pogledajte OVDE.