Vasa Stajić bio je srpski pisac, filozof, istoričar i profesor. Rođen je 10. februara 1878. godine u mestu Mokrin, u Banatu, a preminuo je 1947. u Novom Sadu. U rodnom mestu završio je osnovnu školu, dok je gimnaziju završavao u Kikindi, Sremskim Karlovcima i Senju. Prvobitno je započeo gimnazijsko školovanje u Kikindi, a posle prvog razreda je prešao u Karlovačku gimnaziju, odakle je bio izbačen zbog promovisanja socijalističkih ideja. Studirao je prava, a kasnije filozofiju u Parizu, Lajpcigu i Budimpešti, gde je i diplomirao.
Još od gimnazijskih dana je bio u socijalističkom duhu, a u studentskim danima započinje svoju karijeru sarađujući na socijaldemokratskim listovima Narodna reč i Zastava. Nije se potpisivao kao Vasa Stajić, već je koristio pseudonim „Prijatelj radnika”.
Možda njegova želja da se bavi problemom položaja radnika i uopšte naroda i drugim sličnim temama potiče iz toga što je rođen u siromašnoj porodici. Dok je bio na studijama u Lajpcigu, napisao je Kroz blato kapitalizma u kulturu socijalizma, rad koji govori o teškom životu u banatskim selima, prosvetnim radnicima 
i jugoslovenstvu.
Sve vreme se Vasa Stajić zalagao za buđenje i razvijanje nacionalne svesti i negovanje srpskog patriotizma. Smatrao je da treba pokrenuti i srpsku omladinu i među njima širiti te ideje, pa je jednom prilikom svoje đake, umesto na izlet u južnu Ugarsku, odveo u Beograd i učlanio ih u Narodnu odbranu.
Pokretač je časopisa Novi Srbin, časopis srednjoškolaca Srba u Ugarskoj, koji je izlazio od 1912. do 1914. godine. Ove 1914. časopis je zabranjen, a Vasa Stajić osuđen jer je u njemu veličao Srbiju i Ugarsku nazvao tiranskom državom zato što koristi Srbe. Kasnije je pokrenuo novi časopis, Srpska prosveta, a nakon rata i časopis Nova Vojvodina. Uređivao je Letopis, a sekretar Matice srpske je bio od 1920. do 1922, dok je 1935. postavljen na mesto predsednika. Pored ovoga, objavljivao je radove i u listovima Brankovo kolo, Glasnik, Slobodna Vojvodina, Naš život i Naša stvarnost.
Najznačajniji radovi Vase Stajića su studije o Svetozaru Miletiću i Jovanu Jovanoviću Zmaju, kao i Novosadske biografije I–V. Pisao je dela o kulturi i istoriji Novog Sada: Građa za kulturnu istoriju Novog Sada, Građa za političku istoriju Novog Sada i Privreda Novog Sada.
Iako je mnogo puta hapšen, tokom svog života sve vreme je s ponosom bio ono za šta se i borio od početka, ostao je veran i dosledan sebi i svojim idejama, i nisu ga mogle pokolebati u stavovima nikakve političke okolnosti.
Sva dela Vase Stajića pogledajte OVDE.