Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Da li znate ko je Sima Trojanović?

Sima Trojanović (1862–1935) bio je prvi srpski školovani antropolog, etnolog, upravnik Etnografskog muzeja i akademik.

Rođen je 16. februara 1862. godine u Šapcu, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je završavao i u Šapcu i u Beogradu, a potom u Bernu, u kom je maturirao. Diplomirao je biologiju sa antropologijom u Hajdelbergu 1885. godine. Vrativši se u Srbiju, zaposlio se kao nastavnik u Čačku, a kasnije biva premešten u Loznicu, gde postaje direktor gimnazije 1893. godine. Od 1894. već je u Beogradu i predaje u gimnazijama: Trećoj, Prvoj i Drugoj muškoj. Trojanović je studirao i etnologiju i fizičku antropologiju od 1899. u Minhenu, Pragu i Beču.

Vatra u običajima i životu srpskog narodaSima Trojanović se mnogo interesovao za srpski narod, odnosno za sve sociološke, etnološke, antropološke osobine našeg naroda. Hteo je da što više sazna, ispita i zabeleži specifičnosti u vezi sa praznicima, bavio se narodnom tradicijom, običajima. Posebnu pažnju poklonio je ispitivanju vatre u različitim obredima, te otuda i nastaje Vatra u običajima i životu srpskog naroda, delo koje je objavio 1930. godine. Ono je produkt četrdesetogodišnjeg predanog rada, a sam Trojanović kaže da je potrebno ići po terenu i razgovarati sa običnim ljudima, naročito sa starijim ženama, vračarama i travarama, i to bez prisustva nekih pomagača, koji bi remetili spontanost. Kako bi se sagovornici opustili i kako bi ispitivač, u ovom slučaju Sima Trojanović, dobio željene realne rezultate, potrebno je da „okolišnim putem sam svet priča”. Zanimala su ga narodna verovanja, magijski obredi, gatanja i vradžbine, pogrebni i svadbeni rituali, pravljenje i uloga žive vatre i slično.

Sima Trojanović je bio pomoćnik kustosa Narodnog muzeja za Etnografski odsek. Kada je osnovan Etnografski muzej, postao je njegov prvi kustos i upravnik, i na toj poziciji je sve do 1921, kada odlazi na mesto redovnog profesora etnografije na Filozofskom fakultetu u Skoplju. U otprilike istom periodu izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. Godine 1924. on se penzioniše.

Starinska srpska jela i pićaOd najznačajnijih radova Sime Trojanovića treba još pomenuti: Psihofizičko izražavanje srpskog naroda poglavito bez reči (1896), Starinska srpska jela i pića (1896), Glavni srpski žrtveni običaji (1911), Glavna obeležja srpskog naroda (1926).

Možda u prvi mah pomislite da je delo Starinska srpska jela i pića klasičan kuvar, ali nije, već je u pitanju antropološko i etnografsko delo, koje čitaocu nudi niz zanimljivih podataka o gajenju, nabavci, pripremanju i načinu skladištenja hrane u mnogim našim krajevima nekad.

Sima Trojanović, čovek koji je dao izuzetan doprinos srpskoj etnologiji, umro je 21. novembra 1935. godine u Beogradu.

Sva dela Sime Trojanovića koja je Portalibris objavio u okviru edicije Otrgnuto od zaborava pogledajte OVDE.

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu