Милорад Петровић Сељанчица (1875–1921) био је српски песник и приповедач, аутор позоришних комада и преводилац. Ово је човек који је остао мање познат по свом имену и презимену у односу на то колико су познати неки стихови његових песама, попут песме Играле се делије. Данас се на РТС1 приказује забавна музичка емисија и квиз Ја волим Србију, у којој можете чути управо Петровићеве стихове:
Играле се делије,
Насред земље Србије.
Ситно коло до кола,
Вило се до Стамбола.
Милорад Петровић Сељанчица родио се у Великој Иванчи 26. јула 1875. године. Детињство је проводио у свом селу под Космајем, које је толико заволео да је целог живота и стварао надахнут сеоским животом и сељацима. Основну школу учио је у родном крају, а гимназију у Београду. Учитељску школу завршио је у Алексинцу, где је упознао Ружу, ћерку радикалског народног посланика, која ће му постати супруга. Имали су два сина и две ћерке. Мада се дотакао београдског асфалта, шумадијски крајеви били су му урезани у срцу. Радио је као учитељ десет година по шумадијским селима, а онда је пребачен поново у Београд. Милорад Петровић Сељанчица волео је да буден обучен у сељачко, шумадијско одело. На ногама су му били опанци, а шумадијска ношња красила је његов стас. 
Био је ратник у балканским ратовима и у Првом светском рату. Бранио је нашу земљу у Колубарској и Кумановској бици и учествовао је у бици за Једрене. Сећајући се баш ове опсаде, написао је песму Играле се делије. Боловао је од тифуса, бугарске окупационе власти су га протерале, а он је успео да побегне за Београд.
Прву збирку песама, под називом Сељанчице, објавио је 1902. године, по којој је и добио надимак. У њој су песме у којима се држао облика народних шумадијских песама. Годину касније објавио је допуњено издање ове збирке. За ове песме Милорад Петровић Сељанчица добијао је разне критике. Док је од стране Милана Савића био похваљен, песник Сима Пандуровић говорио је како су ове песме лоше толико да их никада није требало штампати. Јован Скерлић је сматрао да су Сељанчице ведра књига, али да су ипак далеко од праве поезије.
Петровић је и аутор многих песама за децу које је Учитељско удружење сабрало и објавило, а такође је писао и приче за децу: Душа, На дедином крилу, Оцеви и Материце. Био је вољен као дечји песник и као учитељ. Написао је и збирку родољубивих песама Васкрсење. Од три позоришна комада чији је аутор најзначајнији је комад у три чина Чучук Стана, с музиком Стевана Христића. Ова драма премијерно је изведена 20. септембра 1907. године у Народном позоришту у Београду. Драме Младост и Комадић швајцарског сира, коју је написао по приповеци Ђуре Јакшића, нису имале нарочитог успеха.
Милорад Петровић Сељанчица објављивао је своје текстове у многим значајним српским часописима. Неки од њих су: Босанска вила, Бранково коло, Звезда, Зора и Будућност. Једно време био је уредник и свог листа – Српско ђаче. Преводио је поезију и прозу са француског, руског, пољског, чешког и бугарског. Писао је и уџбенике и забавник за школску омладину (Ризница).
За њега се каже да је пасторални књижевник, нарочито када је поезија у питању. Мада је то Милан Грол тврдио и када је у питању драма Чучук Стана, напомињући да у њој има толико идиличних слика, као што су љубав двоје младих, песма и игра на почетку и крају, сеоска лепотица којој није суђен какав сеоски младић, већ јунак, те на тај начин све подсећа на пасторале.
Живео је боемски, волео је дружења, кафане, музику, али највише од свега своју Ружу, која му је била увек подршка. Дружио се са великим Бором Станковићем, Јанком Веселиновићем, Владиславом Петковићем Дисом и Чича Илијом Станојевићем. Наравно, они нису пропуштали прилике да посете скадарлијске кафане.
Милорад Петровић Сељанчица разболео се од туберкулозе и умро је у 46. години, у сиромаштву. Последње године провео је селећи се од Крушевца до Београда. Сахрањен је на Топчидерском гробљу о државном трошку. Његову спомен-плочу можете видети у Младеновцу.
Поред поменуте песме Играле се делије, Сељанчица је написао и Јесен стиже, дуњо моја, љубавну песму чије је стихове компоновао Исидор Иса Бајић, а коју је певао Предраг Тозовац. Ђорђе Балашевић такође користи ове стихове за песму Свирајте ми „Јесен стиже, дуњо моја”.
Сва дела Милорада Петровића Сељанчице погледајте ОВДЕ.