Milica Janković (1881–1939) bila je srpska književnica. U 21. godini razbolela se od tuberkuloze i kostobolje. Lečila se u banjama, na moru i u Parizu. I pored toga, dvadeset godina bila je nepokretna i vezana za postelju. Pisala je mnogo: pesme u stihu i prozi, pripovetke za odrasle, omladinu i decu, romane, putopise, skice, prigodne članke, književne i umetničke prikaze. Bila je veoma cenjen i čitan autor kako u svojoj zemlji, tako i u inostranstvu.
Za Milicu Janković, kao i druge srpske spisateljice u prošlosti, a i danas, karakteristično je da u svoje vreme nije ušla u glavne tokove, a i kasnije je marginalizovana i njene knjige nisu bile izdavane, niti ih je bilo u u knjižarama i bibliotekama.
Mnoge knjige Milice Janković govore o njenim ličnim emocijama i razmišljanju o životu u trenucima koje je provela u bolnici. O sebi, devojkama i ženama koje tamo susreće, kao i o mnogim tragičnim osobama ili njihovim sudbinama ona piše u zbirci Putem. U ovom delu ona prikazuje i Pariz, gde je bila na lečenju, ali ne onakav na kakav smo navikli. Ona ga posmatra kroz jedan prozor, zamišlja ga, pokušava da stvori sliku o njemu, iako boravi u njemu, ali opet među zidovima…
Bavi se i mladalačkim temama opisujući prijateljstva, odnose među mladima – sve to pod mizanscenom jednog drugačijeg vremena u knjizi Ljudi iz skamije. To je možda jedan od prvih naših omladinskih književnih dela iz pera spisateljice. U pitanju je zbirka priča zasnovana na sećanjima o drugovima iz škole i doživljajima koji su obeležili jedan važan period odrastanja i sazrevanja. Neki vidovi ponašanja koji se prihvate i praktikuju u školi i koji pokazuju da je osoba spremna da za prijatelja podnese i neku malu žrtvu mnogo govori o toj osobi i ona ostaje zapamćena kao dobar čovek. Kako se stvaraju prijateljstva i kakve uspomene nosimo iz školske klupe, kako se pamte prvi srednjoškolski dani neke su od odlično obrađenih tema u ovoj toploj zbirci.
Mir-Jam je verovatno najpoznatija i najčitanija spisateljica koja prikazuje međuratnu Srbiju i Beograd, ali Milica Janković se takođe bavi ljubavnim temama – konkretnije pitanjem ženske preljube u romanu Plava gospođa. To delo objavljeno je 1922. godine i privuklo je veliku pažnju čitalaca i kritičara. Sjajno su opisani međuljudski odnosi, prijateljstvo, zaljubljivanje, strast, patnja. Ne samo da je pisanje o preljubi bilo novina već se Jankovićeva upustila u to da govori o junakinji koja je izvršila taj akt, i prilično smelo se suočila sa patrijarhalnim normama dominantim u to vreme.
Milica Janković uz Jelenu Dimitrijević, Anđeliju Lazarević i Isidoru Sekulić predstavlja pravu umetničku struju naše ženske književnosti, koja bez obzira na svoje manjkavosti ima itekakve kvalitete.
Portalibris je reizdao pomenuta dela, Ljudi iz skamije, Plava gospođa, Pre sreće, Smrt i život, Ispovesti, Plavi dobroćudni vali, Mutna i krvava, Među zidovima.