Skip to content Skip to sidebar Skip to footer

Da li znate ko je Milan Savić?

Milan Savić (1845–1930) bio je književnik, doktor filozofije, pozorišni kritičar, prevodilac i istaknuti kulturni radnik.

Milan SavićRođen je 4. oktobra 1845. godine u Novom Kneževcu, ranije zvanom Turska Kanjiža. Osnovnu i srednju školu završio je u Novom Sadu, pa se potom preselio u Beč, gde se sa studija medicine prebacio na filozofiju. Studiranje ga vodi dalje u Nemačku, i u Lajpcigu će doktorirati filozofiju.

Po završenim doktorskim studijama Milan Savić se vraća u Srbiju i radi kao nastavnik u Gornjem Karlovcu i u Novom Sadu, zatim i u Zaječaru. Dok je živeo i radio u Novom Sadu, Savić je počeo da piše. Njegov književni opus je širok. Pisao je pesme, pripovetke, putopise, romane, pozorišne komade, kao i eseje i biografije. Njegovi tekstovi o Lazi Kostiću, Simu Matavulju, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Vojislavu Iliću dobili su pohvale od mnogih. Ne samo što se bavio srpskim književnicima nego su ga interesovali i političari, pa otuda radovi o Svetozaru Miletiću, Mihailu Politu-Desančiću ili o Miši Dimitrijeviću.

Pored pisanja na srpskom jeziku, Milan Savić je pisao i na nemačkom. Bio je i prevodilac. Njegova prevodilačka karijera bila je veoma uspešna, a najviše je prevodio srpske pesnike, i to umnogome Zmaja. Naravno, prevodio je i na srpski jezik. Najpoznatiji je njegov prevod Geteovog Fausta, koji je objavljen 1920. godine, a započeto je prevođenje 1882. U Beogradu i u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu Faust je, po Savićevom prevodu, igran na sceni 1886. Tim prevodom ovaj prevodilac nije bio zadovoljan, pa i ne čudi činjenica da je tek posle dugih 38 godina predanog rada on objavljen. Osim Fausta, preveo je i Ifigeniju, još jedno Geteovo dramsko delo.

Nesumnjivo je da je ovaj svestrani književnik imao dominantno mesto u društvu kulturnih i književnih radnika. Popularnost je stekao i radeći u Matici srpskoj. Priliku za rad u ovoj značajnoj srpskoj kulturnoj i naučnoj instituciji dobio je već 1874. godine, kada je postao član Književnog odeljenja. Godinu dana kasnije je izabran za Matičinog sekretara, i na toj poziciji je bio do 1911. godine, kada je ovo mesto pripalo pozorišnom kritičaru i istoričaru književnosti Tihomiru Ostojiću. Matica srpska donela je Milanu Saviću prijateljstvo sa Urošem Predićem, dobro poznatim srpskim slikarom, koji je radio portrete dobrotvora i zadužbinara za ovu ustanovu.

Veliki je Savićev rad i kada su u pitanju književni časopisi. Bio je urednik Letopisa Matice srpske, a sa Jovanom Grčićem uređivao je časopis Stražilovo.

Zanimao se i za pozorište i pisao pozorišne kritike i komade. Njegov dramski spev Dojčin Petar i šaljiva igra Car provodadžija najbolje su prihvaćeni komadi. Car provodadžija je drama sa istorijskom tematikom i prvi put je izvedena na sceni u Beogradu 1900. godine, i nju je Branislav Nušić visoko pohvalio. U listu Pozorište objavljivao je kritike o predstavama: KirJanja, Otelo, Maksim Crnojević, Nora, Sablja Kraljevića Marka, ili kritike o glumcima: Ružić u Šekspirovim ulogama, Glumac početnik, Lenka Hadžićeva, i druge. Nije on imao veze sa pozorištem isključivo kao pisac, nego je bio i član Upravnog odbora Društva Srpskog narodnog pozorišta.

Interesantno je, mada nije prvi put da pisci koriste pseudonim. Tako je radio i Milan Savić, potpisujući se kao Kosta Ristić, i kao takav je autor jednočinke Naživio se i svog prvog originalnog komada – Poslednja volja. Druge njegove poznate drame su: Provodadžije, Marija, Na lep način, Odsudni trenuci. Bio je i putopisac, pa čitajući njegov putopis Iz staroga Dubrovnika, upoznaćete se sa istorijskom pozadinom, ali i autorovim impresijama i pričama o Dubrovniku iz 15. veka.

Milan Savić je bio oženjen Julkom Davidovac. Njihova ćerka jedinica je čuvena Anica Savić Rebac, na koju je otac – Milan Savić – preneo ljubav prema književnosti i filozofiji.

Umro je u Beogradu 21. februara 1930. godine.

Sva dela Milana Savića koja je Portalibris objavio pogledajte OVDE.

Ostavite vaš komentar

Your subscription could not be saved. Please try again.
Uspešno ste se prijavili.
0
    0
    Vaša korpa
    Vaša korpa je praznaVratite se u prodavnicu