Лазар Арсенијевић Баталака (1793–1869) био је српски историчар, политичар, министар просвете и правде, државни саветник.
Постоје различити подаци о томе које године је рођен Баталака, па док неки узимају 1793, други за његову годину рођења узимају 1795. И док се тако различито полемише о његовом рођењу, са сигурношћу се зна да је Лазар Арсенијевић Баталака синовац буковичког проте Атанасија Антонијевића. Његова породица се доселила из Турске у Аустрију, Срем, за време Кочине крајине. Када му је било четири године, остао је без оца. Своје детињске дане проводио је у Земуну, а у Београд је прешао са мајком и братом, по Баталакиним белешкама, 6. маја 1807. године.
Лазар Арсенијевић Баталака је важио за једног од најобразованијих људи тог времена. У Београду се уписао на Велику школу, коју је успешно завршио. О Великој школи, настанку и раду, Баталака ће писати у својој Историји Српског устанка. У време када је завршавао школу, Србија је доживела пропаст – 1813. године – па се поново враћа у Срем, тадашњу Аустрију. Ово избеглиштво има за њега и неке добре стране. Наиме, у близини манастира Фенека, где је проводио ове дане, био је и Карађорђе. Баталака је од њега и од других важних људи слушао много о Првом српском устанку и уопште о српско-турским односима.
Када је руски цар Александар I пристао да прими српске избеглице на руску територију, Лазар Арсенијевић Баталака је радо отишао 1814. године. Живео је у Хотину, потом у Кишињеву, где је своје знање преносио на децу богатијих Срба избеглица. Ове дане, тј. године, провео је у сиромаштву и болести. Вољу за животом проналазио је у детаљнијем бављењу око података у вези са Првим српским устанком. У Русији је Баталака провео тринаест година, а када је пожелео да се врати у Србију, кнез Милош није био рад да прими оне који се враћају. Тек 1827, по писању молби, успео је да дође у Србију, а потом је и запослен на месту државног чиновника. Касније је био председник окружног суда у Београду, члан Друштва српске словесности, члан Земаљског савета, да би на крају дошао до позиције министра правде и просвете.
Лазар Арсенијевић Баталака је најпознатији по својој Историји Српског устанка, којој се био врло посветио, и она представља једно од значајнијих и обимнијих дела о историји Србије с почетка 19. века.
Надимак Баталака дао му је Димитрије Давидовић, српски политичар, дипломата и публициста. Заправо Баталака је спој двеју речи: бата Лазар, бата Лака.
Године 1869. је умро у Београду и сахрањен је на Ташмајданском гробљу.
Сва дела Лазара Арсенијевића Баталаке погледајте ОВДЕ.
