Коста Н. Костић (1875–1915) био је један од најзначајнијих српских историчара.
Рођен је у Нишу 15. марта 1875. у сиромашној породици. Са родитељима, Николом и Настасијом, живео је скромно у родном месту, где је и завршио основну школу. Преселио се са њима у Пирот 1895, и ту је завршио средњошколско образовање. По завршетку гимназије започео је студије у Београду на Великој школи, те је дипломирао је на Историјско-филолошком одсеку 1899. године. У почетку своје професорске каријере радио је у Пироту, да би се касније вратио у Београд.
Изузетно снажно осећање родољубља Коста Н. Костић је показао у обављању војних дужности током балканских ратова, када је био помоћник начелника војне станице. У децембру 1914. премештен је у Пирот, за који га вежу како гимназијски, тако и први професорски дани. Сада је у њему извршавао потпуно другу функцију – постао је комесар војне болнице. Нажалост, иако је према Пироту гајио лепе емоције и чувао драга сећања која су настала на његовим улицама, ово је град у коме је провео последње дане живота. Радећи у војној болници и обилазећи болесне и рањене војнике, заразио се пегавим тифусом и преминуо 19. фебруара 1915.
Врло је рано српска наука остала без оваквог човека и научника. Непуних четрдесет година је имао када је умро, па није имао прилике да искаже све своје знање, као ни да објави све што је написао. Речи Тихомира Ђорђевића за Косту Н. Костића су:
„Честит до крајности, умерен у свему, миран, питом, пун такта, а надасве радан као ретко ко – права научничка природа. Људи са таквим особинама споро се пробијају кроз живот. Они се обично пренебрегавају и запостављају, док их најзад њихова способност сама не изнесе на површину. И он је био пренебрегнут и запостављен, али, да је остао у животу, извесно је да би се сам врло високо уздигао. Њега нико није помагао ни у чему; све што је био, био је сам од себе.”
Ипак, оно радова што је за свог живота објавио и написао говори о његовој величини. Учествујући у једном конкурсу који је објавила Општина Града Београда, а који се односио на српску историју, Коста Н. Костић је, као ђак, са још једним другом, написао рад Краљ Стефан Драгутин и освојио прву награду. Опет се следеће године пријавио са радом Трговински центри и друмови по српској земљи у средњем и новом веку, и, као и претходни пут, одлично је прошао. Жири се одушевио, нагласивши да је у њему „челичном вредноћом прикупљен велики материјал, којим је објашњен значај појединих трговачких центара и других места, њихово растење и опадање; ретко који извор да је остао неупотребљен”. Оба ова рада су касније и штампана: први је штампан 1899, а други 1900. године.
Један од његових научних радова је и Стара српска трговина и индустрија, студија из културне историје српскога народа у средњем веку, која је објављена 1904. у издању Задужбине Илије М. Милосављевића Коларца. Коста Н. Костић се нарочито интересовао за индустрију, рударство и трговину, и то његово изучавање изузетан је допринос српској науци, култури и привреди, као и самом народу српском.
Још неке од студија Косте Н. Костића су Из Торлака, фолклористичке белешке из Пиротског округа, Рударство и рударски предели и центри у српским земљама за турског времена, Наши нови градови, Културне биљке у српским земљама за турскога времена и многе друге. Како смо већ претходно рекли, бројне студије остале су у рукопису, међу којима су и Град, трг, варош, Занати у српским земљама, Трговци и трговање, Институције.
Сва дела Косте Н. Костића можете видети ОВДЕ.