Da li znate ko je Gerasim Zelić

 

Gerasim Zelić (1752–1828) bio je arhimandrit pravoslavnog manastira Krupe i generalni vikar Srpske pravoslavne crkve u Dalmaciji i Boki kotorskoj, srpski pisac i prvi član Matice srpske, osnovane u Pešti 1826. godine.

Gerasim Zelić rođen je 1752. godine u svešteničkoj porodici, na krštenju dobivši ime Kiril. Već kao dete želeo je da se posveti monaškom pozivu, uprkos željama svog strica i glave porodice, popa Stefana. Razlozi za ovo stričevo protivljenje nisu nimalo neočekivani – u porodici je već bilo nekoliko dečaka koji su učili za sveštenike, a u seoskim domaćinstvima ruku nikada nema dovoljno.

Sa osam godina Kiril odlazi u manastir Krupu i prvo „uči bukvicu” kod monahinje Ane, poznatije kao baba Štula. U Krupi će se i zamonašiti i uzeti ime Gerasim. U tadašnjoj severnoj Dalmaciji postoji oko šezdeset pravoslavnih crkava i tri manastira: Krupa, Krka i Dragović, koji čine središte kulturnog života Srba ovog prostora.

Ako je suditi prema Zelićevoj autobiografiji, on se čitavog svog života borio kako za svoje crkveno dostojanstvo, odnosno poziciju u crkvenoj hijerarhiji, tako i za očuvanje autonomije Srpske pravoslavne crkve u Dalmaciji. Za pravoslavni narod je vreme u kome su se često na vlasti smenjivale katoličke zemlje, Mletačka republika, Austrija i Francuska, bilo posebno komplikovano i teško. Iako sukobljene, zbog svojih različitih političkih ciljeva, sve tri zemlje imaju suštinski isti odnos prema pravoslavnom življu. Ovde se posebno prepoznaje veština i diplomatski dar koji je Gerasim Zelić imao, da kod svih trenutnih vlasti uspe da zadrži svoju visoku poziciju u manastiru, ali da nikada ne ugrozi status Crkve.

Gerasim Zelić je tokom svog života mnogo putovao, u Carigrad, Rusiju, Francusku, Italiju, Austriju. Cilj ovih njegovih putovanja je, sa jedne strane, bio diplomatski – snaženje pozicije pravoslavne crkve u Dalmaciji, a sa druge strane, sticanje ličnih poznanstava i veza koje će mu olakšati postizanje ličnih ambicija i nadmoć u unutarcrkvenim sukobima.

Posebno je zanimljiv opis njegovog putovanja u Rusiju, gde je išao da pribavi materijalna sredstva svom manastiru. Gerasim Zelić piše o susretu sa caricom Katarinom Velikom i knezom Potemkinom, sa kojima je u više navrata razgovarao i koji su na njega ostavili veliki utisak.

Kada su 1806. godine Dalmacijom zavladali Francuzi, njihovi zakoni o verskim slobodama obuhvataju i pravoslavce. Uočivši dobru priliku, Zelić se posebno angažuje i stavlja se na čelo deputacije kojoj Napoleon treba da potvrdi ista prava koja uživa i katolički svet. O svojim brojnim audijencijama kod Napoleona Gerasim Zelić će u svom Žitiju pisati sa posebnom pažnjom, pa na jednom mestu slikovito svedoči o Napoleonovoj ličnosti:

U ono osam mjeseci, dok sam se u Parizu bavio, došao mi je najmanje 30 puta koje što po dvije po tri riječi zapitati. Ja sam ga svagda slobodno dočekao i slobodno na ono odgovorio što me je pitao. On je k meni dolazio i pitao me koješta, ponajviše zato ne bi li se ja prepao i smeo da mu ne umijem šta odgovoriti, misleći da mi je sada prvina s carem govoriti. A nije znao da sam ja do to doba imao čest već sa tri cara govoriti: s imperatorom Josifom II, Leopoldom i Francom, tako s rusijskom imperatricom Ekatarinom, s kraljem poljskim Stanislavom i Evgenijom vicekraljem Italije.   

Gerasim Zelić je nesumnjivo ličnost koja je u istoriji Srpske pravoslavne crkve ostavila značajan trag; ali, možda je još značajniji doprinos koji je on ostavio srpskoj književnosti. Svojim obimnim Žitijem pisanim u duhu evropskog prosvetiteljstva, a po ugledu na Dositejevo delo Život i priključenija, ostavlja značajan opis i svedočanstvo o duhovnom, kulturnom i svakodnevnom životu Srba u Dalmaciji.

Podsećamo da su u okviru ove edicije reizdata memoarska i autobiografska dela i drugih zaboravljenih srpskih pisaca kao što su: Prota Mateja Nenadović (Memoari), Milica Janković (Ispovesti), Slobodan J. Jovanović (Spomenica), Dragutin Ilić (Zaječarska buna),  Simo Matavulj (Bilješke jednog pisca), Živojin Mišić (Moje uspomene) i mnoge druge. Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je online kupovina knjiga.

Dela ovog autora možete pronaći OVDE.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *