Бранимир Ћосић (1903–1934) био је српски писац који је током свог кратког живота успео да створи само неколико дела, која су пак врло упечатљива и значајна. Он у роману Покошено поље приказује Велики, дакле Први светски рат у самом граду, бомбардовања, покушаје бега, а све то из визуре дечака који је његов алтерего. У другом делу истог романа приказан је међуратни Београд, сасвим налик на данашњи – град у коме владају корупција, сила сумњивих а богатих индустријалаца, разузданост и бахатост богаташке деце. Написан је из визуре истог, сада одраслог јунака, младог новинара Бајкића, који је сведок страшних ствари које се дешавају у том наводно модерном, уређеном, европском Београду. Разапет између борбе за своју позицију, за правду међу неправеднима, и снажне љубави према девојци из више класе, он увиђа наличје света и живота који тешко да може да се промени.
Поред тога Бранимир Ћосић је написао и роман Два царства – дело о борби тела и душе, материјалног и спиритуалног, добра и зла, а опет све у духу међуратног доба. У основи је велика љубав између главног јунака Србе Мијушковића, типичног представника „златне младежи”, и Радмиле Карамарковић, супруге архитекте Милоша, стопостотног ратног инвалида. У питању је интелектуалистичко и мистицистичко разматрање питања добра и зла, материјалног и духовног. Сам писац након неког времена признао је да га је овај роман довео у ћорсокак и да више не верује сасвим у идеје које је у њему изнео.
Збирка прича Као протекле воде обухвата његова зрелија остварења краће форме у којима опет посматрамо младе људе и њихове судбине, дакле, живот и односе тих двадесетих и тридесетих двадесетог века. Раскрстио је са мистицизмом и приказао реалан живот предратних пролетера, испуњен мучном борбом и тешким страдањима.
Сви поменути наслови годинама нису реиздавани, стари примерци књига у библиотекама похабани су и на ивици употребљивости, а имена ових аутора данас готово заборављена. Реиздавање ових дела и писаца представља једини начин да се вредне књиге врате на нашу сцену и у културну баштину, а када су у питању Драгутин Илић и Бранимир Ћосић, поновно издавање њихови романа и прича вредан је допринос за разумевање наше прошлости и Београда у прохујалим временима. Он је један од писаца који разбија идеализацију о међуратном животу у престолници – приказује наличје тог света и живота и пре свега људску злобу, бахатост, негативне елементе људске природе које се и најтеже мењају и постоје у појединицима и дан-данас.
О међуратном Београду пише и Милутин Ускоковић, о Београду пре Првог светског рата сведочи Драгутин Илић у Хаџи Диши, док о времену након ослобођења од Турака – пре свега о политичким превирањима и менталитету грађана, пише Милутин Гарашанин у Доколицама. Уз дела из едиције Отргнуто од заборава коначно се може сложити објективна слика о Београду у прошлости.
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.