Чудесни кутови (1930) је путопис у коме Григорије Божовић описује своје доживљаје и утиске са путовања по Македонији, притом нам преносећи природне лепоте ове земље, као и културу и обичаје њеног становништва. Међутим, како писац описује своје прво путовање у Македонију после њеног ослобођења од турске власти, то путовање за њега постаје једно интимно ходочашће, поклоњење светим местима наше земље и њеном храбром и побожном становништву.
Композиција путописа Чудесни кутови
Композиција путописа Чудесни кутови веома је пажљиво осмишљена и одражава Божовићев дар за књижевно обликовање својих путовања. Она је такође и унеколико типична за њега, јер можемо говорити о устаљеном композиционом маниру, односно маниру по коме су састављени и остали његови путописи: Урезане истине, Са седла и самара и Узгредни записи.
Путопис је композиционо подељен на двадесет кратких поглавља разврстаних у три целине: Кроз Горњу Реку (Горња Река, Мавровски Ханови, Село Дуф, Шарени кавал), По Горњем Пологу (Обадва Полога, Гостивар, На Врутку, Лева Полошка Подгорина, Испод Сухе горе, Железна река, Арамијски камен) и Међу Брсјацима (Брсјаци, Китин град, Кнежино, Кичевска Пречиста, Блаже од Извора, Мала Шумадија, Једна поречка ноћ, Поречки донжуан, Поречка ћаба).
Видимо да је подела извршена географски, од територија које је Божовић прво посетио ка онима кроз која ће касније путовати. На овај начин, давањем географских одредница за наслове поглавља, аутор нам одмах даје контекст простора, сужавајући га, односно додатно га конкретизујући кроз ових двадесет поглавља. Такође, подела на ових двадесет поглавља омогућава Божовићу да сваки сегмент свог путовања обликује као засебну слику или причу.
Оваква структура чини Чудесне кутове више од пуке хронике путовања – то је уметничко дело кроз које откривамо и личност самог аутора.
Тематика Чудесних кутова
У неким поглављима је природа у првом плану, живописни пејзажи река и планина. Међутим, Божовић се не зауставља на пустим описима природе, јер она увек, ма колико била величанствена или застрашујућа, представља само оквир, само задњи план слике. Аутор своје путописе увек посвећује људима. У путопису Чудесни кутови то су становници Македоније, који су у прошлости највише пропатили, али су успели да сачувају свој национални и културни идентитет. Описима њихових живота и обичаја, Божовић им исказује истинско поштовање које осећа.
Писац ће нам расветлити и историјске и друштвене прилике, говорећи о тешком животу Срба у Македонији. У суштини, путовање са Григоријем Божовићем је увек и путовање у прошлост, а разматрање прошлих догађаја говори нам о њиховој непролазној и незаборавној слави, или се јавља као упозорење да се грешке не понове.
О самим разлозима због који Божовић прво предузима ово путовање, а онда га и описује можемо прочитати на самом почетку Чудесних кутова:
Маћедонија је наш крај чудеса. Али је њено највеће чудо да се одржи за нас Горња Река, православна (па унеколико и јаче) као и Мала Река, а српска по свести и прегнућима не мање од Дримкола и од Мијака. Јер данас сваколика Горња Река говори арнаутски, на чистом гегском наречју, те наводи људе на мисао да то насеље није наше расе, но арнаутско или арнаутско-куцовлашко. Чини ми се да се и покојни велики Цвијић колебао. […]
Међутим, ја сматрам за своју јавну срећу што ми се пружила могућност да дођем у Горњу Реку и рашчистим ово питање, прво за себе, а после за нашу јавност и за све људе који могу једном примити истину да наша раса у прошлости није могла да осваја Влахе и Арбанасе по планинама и гудурама, но им је, обратно, дала велики данак у крви, у својем однарођавању.
Поред наглашеног националног значаја који има, путопис Чудесни кутови садржи и вредна дијалекатска и семантичка запажања, и представља значајан допринос очувању српског језика на тим просторима.
Стилска разноврсност Чудесних кутова
Божовић комбинује документарне описе са лирским и медитативним деловима, чиме креира богату нарацију која није само путопис већ и емоционални дневник. Његови описи пејзажа прожети су рефлексијама, а записи о људима истинском емпатијом и великим поштовањем. Узбуђење и један појачан душеван осећај, којим је прожет читав овај путопис, најављен је већ на почетку: Уско ми је у колима, а широко на души, рећи ће Божовић, обузет неизмерном радошћу због повратка у своју духовну и културну отаџбину.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други мање познати путописи као што су: Тамо-амо по Истоку I и II Милана Јовановића Морског, Наше приморје Марка Цара, Из Скандинавије Светомира Николајевића, Писма из Америке Александра Видаковића, Писма из Швајцарске Љубомира Ненадовића, и многе друге.
Сва дела Григорија Божовића погледајте ОВДЕ, а путопис Чудесни кутови ОВДЕ.