Примјери чојства и јунаштва вероватно су већини читалаца прва асоцијација на писца Марка Миљанова Поповића Дрекаловића. Међутим, осим овог његовог дела, у Порталибрисовом издању које носи овакав наслов налазе се још неки познати радови овог писца – Живот и обичаји Арбанаса и О Братоножићима, свакако не његова једина битна дела, али она која спадају у неколико најзначајнијих.
Када се говори о стваралаштву Марка Миљанова, никако се не сме заборавити чињеница када је он почео да пише, али не у смислу стварања уметничких творевина, већ када се описменио, када је научио да чита и пише. Наиме, он је то учинио у својој педесетој години, за данашње поимање касно, али ако имамо у виду да многи доста познатији људи његовог времена нису били писмени, Марку Миљанову не можемо и не смемо ништа замерити, већ морамо поштовати жељу и вољу да се и у зрелом добу учи и савлада нова вештина. Ту вештину не само да је добро савладао већ је до краја живота писање посматрао као своју мисију, као свој најважнији задатак, како често наводе многи проучаваоци његовог опуса.
Наравно, из стила Марка Миљанова се види да је он самоук. Он не покушава да личи на велике писце свог времена, који су често имали темељно образовање и широка знања из разних области. Он једноставно „казује”. Наводи знамените људе и кроз ситуације у којима су се нашли и ономе како су поступили шаље јасну поруку о томе какви су они сами, али и важну моралну поруку читаоцу који се са његовим делом сусретне. Казује о чојству и јунаштву, главним мотивима не само Примјера чојства и јунаштва него и свих осталих његових дела. Част, храброст, честитост, јунаштво показују се као врхунске моралне вредности за које се Миљанов залаже.
Примјери чојства и јунаштва представљају низ фрагмената поређаних по редним бројевима, исечака из живота, сведочења о догађајима у којима су главни актери управо они људи које је Марко Миљанов сматрао јунацима и херојима, честитим људима свог доба и свог краја. У њима се, као и у својим другим делима, овај писац показује као изразити родољуб. Љубав према својој земљи и крају из кога потиче не показује само директно, кроз опис онога што осећа, већ и кроз сам опис људи који тамо живе. Описујући баш ове наведене особине код њих, он их поставља врло високо на лествици етичких вредности. А која је земља, крај бољи од онога чији су људи морално чисти и честити? Код Марка Миљанова нема празног моралисања, теоретисања, већ све приказује на животним примерима и кроз те примере спонтано подучава и читаоца правим, односно њему важним вредностима.
Уводну реч за Примјере чојства и јунаштва Миљанов почиње овако: „Горштаци и сељаци не могу велике добродушности чињет, али сваки се може својој совјести одужит, чинећи добра колико може; јер се чо’ек увијек на малу ствар покажује ка и на велику. Који и мала добра чини, он ће и велика кад могне. За мала добра велика му фала, јер честитом радњом слашћу ни душу напаја.” Као што видимо, свако је мало дело ових људи суштински јако велико јер је то највише што они у том тренутку могу и знају да пруже, зато и јесте толико вредно.
Као што је већ речено, у овом издању не налазе се само Примјери чојства и јунаштва, већ још два важна дела. У Животу и обичајима Арбанаса Миљанов жели да читаоцима приближи овај народ, о ком сматра да они немају довољно знања и да га сматрају далеким и страним. „Обичаји арбанашки нашијема љуђима нијесу познати, који су мало даље од њи’; стога се чини једнијема да су они сурови и дивји, више од другије’ народа, а мене се не чини да је тако.” Писац, дакле, жели да сруши предрасуде које међу његовим људима владају о овом народу и то ће учинити врло студиозно, кроз више засебних поглавља у којима се бави њиховим побратимством, гостопримством, народним песмама, вери, народности, обичајима итд. Арбанасе се труди да представи на најбољи могући начин, уклањајући тиме непотребне нетрпељивости између два народа. Поред тога, и овде користи прилику да истакне херојство неких својих сународника, Рака Ђурића и Или-Куча (како је овај јунак опеван у арбанашким народним песмама).
Рад Нешто о Братоножићима даје нам могућност да сазнамо нешто више о овом црногорском племену, почевши од њиховог имена, али опет кроз стил Марка Миљанова, што значи да су људи у центру приповедања и занимљиви догађаји у којима се виде њихове важне особине. То такође значи и да су народно предање, народне песме и историја за нашег писца подједнако вредне, он једноставно „казује” оно чему је присуствовао или, много чешће, оно о чему је негде имао прилике да чује.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга мање позната дела домаћих аутора: Мита Живковић (Босанчице, кратке приче из Босне), Вук Стефановић Караџић (Србија по Вуку), Милан Ђ. Милићевић (Из мојих успомена), Симо Матавуљ (Биљешке једног писца), Александар Видаковић (Марин Сорго, роман из дубровачког живота XVI столећа) и бројна друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Примјери чојства и јунаштва можете купити ОВДЕ, а сва дела Марка Миљанова која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ.