Изабрани списи Светозара Марковића представљају зборник његових најзначајнијих есеја, тј. став и мишљење о најзначајнијим питањима тог времена творца манифеста српског реализма и једног од главних заговорника социјалистичке идеје на нашим просторима у другој половини 19. века.
Светозар Марковић се у току свог деловања као публициста, књижевни критичар и есејиста бавио различитим актуалним темама тог времена. Један од есеја у Изабраним списима дотиче се управо једног архетипског питања – питања моралности. Свевременска тема, присутна у свакој епоси у току историје, изнета је у Марковићевом есеју из угла социологије, где говори о тадашњим поделама моралиста и њиховим тврдњама и основама из свакодневног живота, дотичући се притом и порекла моралитета. Свака људска радња има свој циљ, према томе и сама моралност је и циљ нечега али такође иницијатор неког другог циља.
Моралност је посебно занимљива тема када је у питању сталешка подела друштва, која је посебно била занимљива за социјалисту Светозара Марковића, те се природно на њу надовезује још један есеј у Изабраним списима – есеј о радничкој класи и свим њеним непогодностима, тј. њеном сизифовском стварању за неког изнад себе, за целокупно човечанство, односно за модерну индустрију. Радници не стварају за себе већ за више циљеве, но без обзира на то, они ипак остају обични, сиромашни радници.
Већина есеја у Изабраним списима представљају поглавља из Марковићеве расправе Србија на Истоку, те се они тематски природно надовезују један на други дотичући се тадашње привредне ситуације у Србији, развоја трговине а самим тим и варошица и њиховог становништва, а са друге стране изумирање појединих заната и домаће индустрије. Светозар Марковић управо ту деградацију повезује и са сиромашењем сеоског становништва и тадашњим руралним деловима наше земље, насупрот већ истакнутом богаћењу града. Међутим, како је образовање у току читаве историје углавном било доступно само богатом становништву, тј. онима који су имали новца себи да га приуште, самим тим писац истиче још један вид неправедне социјалне диференцијације засноване на образовним мерилима, чији су узроци укорењени у материјалним неједнакостима становништва.
Изабрани списи свакако не би били комплетни када у њима не би било макар једног есеја који се дотиче политике и погледа на тадашње друштво у Србији са политичког аспекта. С тим у вези је и рад поглавље које се односи на Народну скупштину, идеју о њеној концепцији заснованој управо на идеји социјализма – Народна скупштина припада народу и у њој треба да се чује глас народа. Том темом читава књига Светозара Марковића добија свој пун и савршен облик.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздати и други занимљиви историјски и политички списи, као што су: Андра Гавриловић (Деспотова властела, Црте из ослобођења Србије, Словенска путовања, Прве жртве, Битка код Велбужда), Јаша Томић (Рат на Косову и Старој Србији, Рат у Маћедонији и Старој Србији, Рат у Албанији и око Скадра) ), Драгутин Илић (Зајечарска буна), Јаша Продановић (Историја политичких странака и струја У Србији) и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела Светозара Марковића можете погледати ОВДЕ, а књигу Изабрани списи ОВДЕ.