Poznate srpske književne porodice koje zaboravljamo

Iako u našoj tradiciji nije izuzetak da postoje prodična zanimanja, te se sin bavi istim poslom kao i otac, ćerka nasleđuje majčin poziv itd., neobično je da se u svetu književnosti ne pamte neke upadljivo zanimljive porodice koje su u više generacija dale izuzetne književnike.
Moda je jedan od najzanimljivihih primera porodica Ilić. Jovan Ilić, vrlo značajan srpski pesnik imao je tu sreću da ga duhovno naslede oba sina – jedan je, naravno, poznati kultni poeta Vojislav Ilić, a drugi manje poznat i zaboravljen Dragutin Ilić, pisac prve drame fantastike na svetu i nekoliko istorijskih i gradskih romana.
Nije retko ni to da su važni srpski funkcioneri, diplomate, bili istovremeno i stvaraoci. A opet zanimljivo je kako su se iste uloge ponavljale kroz više generacija. Možda i prvi srpski diplomata i svakako vrlo uticajna ličnost u ondašnjoj spoljnoj politici je Prota Mateja Nenadović koji je u svojim memoarima zabeležio važne elemente srpske istorije, situacije kojima je bio svedok , pa njegovi zapisi onemogućavaju falsifikovanje istorije i naše prošlosti. Njegov potomak, Ljubomir Nenadović, bio je pesnik, putopisac i prosvetitelj poput Prote Mateje Nenadovića. Njegova Pisma iz Italije i Pisma iz Nemačke svedoče o tome kako je obrazovan i prosvećen Srbin tog vremena doživljavao prilike u drugim zemljama, a spis O Crnogorcima prikazuje njegovo oduševljenje Crnom Gorom i opet nam daje dosta dokumentarne građe kao i podatke o crnogorskom(a opet i srpskom) mentalitetu…
Potpuno je nepoznata činjenica da je prvi srpski psihijatar i pisac Laza Lazarević imao ćerku koja je takođe bila književnica, nažalost danas potpuno zaboravljena – Anđelija Lazarević. Za sobom je ostavila dva upečatljiva dela s mnogo emocija i sentimentalnog raspoloženja – Palanka u planini i Lutanja.
O kvalitetu stvaranja u različitim generacijama u istoj familiji se može raspravljati – ali jedno je sigurno, ne smemo da zaboravimo znamenite srpske porodice u kojima se gajio talenat i razvijala ljubav prema pisanju – jer iver ne pada daleko od klade, i velika dela i ljudi često nastaju u okruženju koje im daje najvažnije smernice i podršku – da nije porodica ne bi bilo ni njih…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *