Социјалистичка мисао у Србији на Истоку Светозара Марковића

  Србија на Истоку је једно од најзначајнијих дела Светозара Марковића, српског публицисте и политичара. У њему аутор, надахнут социјалистичким идејама с којима се упознао у Русији и Швајцарској, расправља о друштвеним и политичким проблемима Србије у периоду током и након ослобођења од Турака. Марковић прати како се револуција која је довела до слободе друштва […]

„Сузе сина разметнога” и „Дубравка” – Иван Гундулић

  Писац Османа, једног од најважнијих дела дубровачке књижевности, оставља иза себе и религиозно-рефлексивни спев Сузе сина разметнога. Први пут је објављен 1622. године у Венецији, годину дана након објављивања Пјесни покорне краља Давида, још једног дела са религиозном тематиком. Централни мотив религиозно-рефлексивног спева Сузе сина разметнога јесте мотив покајања. Иван Гундулић се послужио овим […]

Мајчина султанија – трагички сукоб појединца и колектива

Читаоцима Порталибрисове едиције Отргнуто од заборава Светозар Ћоровић је познат као писац дела Стојан Мутикаша, Међу својима, У часовима одмора, У ћелијама. Ипак, иако су Ћоровићева дела у новије време постала предмет интересовања у студијама и огледима, овај књижевник је остао у сенци својих савременика – писаца српске модерне попут Јована Дучића или Ћоровићевог суграђанина, […]

Јован Грчић Миленко – песник и приповедач

  Јован Грчић Миленко се опробао и у поезији и у прози, али, нажалост, иза себе оставља само три прозна дела. Поред Сремске руже и У гостионици код „Полузвезде” на имендан шантавог торбара, објавио је и приповетку Змијина кошуљица 1868. године. Како је у српској књижевности једна од првих књижевних врста која се неговала и […]

„Милош Обреновић” – Најзначајнија студија Михаила Гавриловића

Михаило Гавриловић је један од најзначајнијих српских историографа и проучаваоца националног деветнаестог века, и сматра се утемељивачем модерног научног приступа проучавању историје. Овај приступ је подразумевао сакупљање свих доступних извора првог реда, писаних али и усмених. Највећи значај његовог рада је управо у прикупљању, класификацији и представљању до тада неуређене архивске грађе расуте у различитим […]

Месец Милорада Шапчанина у Порталибрису

  Милорад Шапчанин, српски песник, приповедач и драмски писац, рођен је 7. јула 1841. године у Шапцу. Био је ожењен Милком, сестром Лазе Лазаревића, а круг пријатеља су му чинили људи из познате тадашње јавности: Иларион Руварац, Матија Бан, Стојан Новаковић, и друге познате личности тог доба. Најпознатији је по својим песмама, које пише у […]

„Новеле и путописи” Богобоја Атанацковића

  Радом на новелистичкој прози Богобој Атанацковић уноси новину у српској књижевности. До тада се нико није бавио овом књижевном врстом, па се Атанацковић сматра зачетником српске романтичарске приповетке. На његов прозни рад утицао је Милован Видаковић, а прве новеле су почеле да излазе већ 1844. године. Док је прве новеле писао у сентименталном тону, […]

Светозар Ћоровић: „У ћелијама”

Већ познат по својим романима Стојан Мутикаша и Мајчина султанија, Светозар Ћоровић ствара још један роман – У ћелијама. У својим делима Ћоровић остаје доследан себи уносећи мотиве из свог краја и осветљавајући друштвене односе. Роман У ћелијама објављен је први пут 1908. године. Желећи да укаже на друштвени миље тадашњег времена и простора, радњу […]

„Мисли” Божидара Кнежевића

  Божидар Кнежевић је био велики мислилац и филозоф, али нажалост недовољно познат јавности и читалачкој публици. Ипак, једно од невеликог броја дела које је оставио иза себе јесте дело Мисли. Мисли су први пут објављене 1902. године као засебна књига, а пре тога су објављиване у наставцима 1901. године у Српском књижевном гласнику. Представљају […]

Да ли знате ко је Божидар Кнежевић?

  Божидар Кнежевић (1862–1905) био је филозоф и професор историје. Иако је мање познат, неправедно заборављен, његова дела су од значаја. Писао је научна дела из области филозофије, а иза себе оставља и дела из књижевности, и једна и друга једнако важна. Кнежевић је рођен у Убу, а у Београду је завршио Велику школу, Историјско-филолошки […]