„Назвали су ме Милева”, Мирела Трако

Награђена прича на конкурсу Добро чуване српске тајне 2020. године.   Иза затворених очију, дубоко у средишту љуљушкаве таме, посматрам унутрашњим видом игру симбола и везе које настају између њих, као предиван плес заљубљених или неоптерећену дечју игру. То је моја прва спознаја. Удобно сам ушушкана и заштићена, обитавам у вечности. Немам никаквих потреба нити […]

„Сновиђење”, Алекса Јаџић

Награђена прича на конкурсу Добро чуване српске тајне 2020. године.   Село Крусе, Доњи комун Љешанске нахије, 2. октобар 1796. године, вече пред битку… Након причести и молитве Господу да им подари снаге, како умне тако и телесне, да однесу још једну величанствену победу над узурпатором, попут оне код Мартинића пре неколико месеци – један […]

„Жртвовање светог бика”, Владан Стојиљковић

Награђена прича на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Апис. У египатској митологији божанство у виду бика обожавано нарочито у области Мемфиса, које је у митологију увео фараон Ранеб. На грчком „апис” значи ’пчела’. Апис је у Египту персонификовао краљевско знамење, а указивао је на божанство након смрти. У мистеријским […]

„Неочекивани гост”, Ненад Милошевић

Награђена прича на конкурсу Добро чуване српске тајне 2020. године.   Било је то два месеца након што је Алберт представио своју теорију релативности. Због тренутне ситуације у свету за њега се било чуло једино у Немачкој, и то у научним круговима. Људима је свет изгледа постао досадан, па су почели и њега да руше. […]

„Зашто је Алекса плакао?”, Душан Благојевић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Тек нека нијанса бледила разликовала је три века стари камен и изборану кожу хладне шаке из које су годинама протицале емоције у обличју тинте. Алекса Шантић и Стари мост, заједно су их шибале бурне деценије; већ трећа новог века газила је […]

„Прича о Даници Марковић”, Маја Настић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Године 1879, две године након рођења чачанског песника Стевана Луковића[1], а годину дана пре рођења чувеног Владислава Петковића Диса, животни пут у Чачку започиње Даница Марковић, дошавши на свет тог далеког октобра, од којег нас дели преко сто година. У родном […]

Даница Марковић у „Антологији новије српске лирике”, Теодора Ћендић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Прво појављивање Данице Марковић везује се за часопис Звезда у којем 1900. године објављује своју прву песму Последње жеље под псеудонимом Звезданка.[1] Већ 1904. године биће објављена њена прва збирка песама Тренуци, чије је кључно обележје увођење женског лирског ја које […]

„Оријентални свет Јелене Димитријевић”, Јелена Вукотић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Чини се да се жена у Србији, услед историјско-политичких збивања и патријархално оријентисаног друштва, касно пробудила и препознала свој стваралачки потенцијал, те се укључила у књижевно-уметничке токове у којима су ствараоци супротног пола већ имали завидне резултате. Након стваралачке стагнације проузроковане […]

„Београдски Алкибијад”, Михаило Јауковић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Сваки човек има аутобиографију до тренутка када се ожени. После женидбе, сматра се да је више нема. Овога пута, написаћу биографију или животопис у ком ће бити обухваћени занимљиви моменти из мог живота, од момента када сам се родио до тренутка […]

„Ми – Презрени, Изгнани, Несхваћени и Исмејани”, Софија Поповић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Људи су у нама дубоко, дубоко скривени, И не могу, Не могу, Не могу да се врате… Душан Васиљев   Песник који је „плакао за сваку кап крви што их човек Човеку проли”, запамћен данас међу читалачком публиком и као сведок […]