„Деспот Ђурађ Бранковић” – Чедомиљ Мијатовић

Једно од најважнијих дела Чедомиља Мијатовића је „Деспот Ђурађ Бранковић”. Мијатовић је био и књижевник и историчар, а ово дело, поред важне књижевне вредности, значајно је јер доноси преглед историјских дешавања.  Приказујући Ђурђа и његов карактер, он нас упознаје и са историјом српског народа. Дело „Деспот Ђурађ Бранковић” штампано је у две књиге и читалац […]

Да ли знате ко је Павле Поповић?

Павле Поповић (1868—1939) је један од најзначајнијих српских књижевних историчара и критичара. Рођен је 16. априла 1868. године у Београду, где је завршио Велику школу. Своје школовање и усавршавање наставио је у Женеви и Паризу, да би се у Београд вратио као један од најобразованијих људи свог времена, велики интелектуалац и ауторитет на пољу књижевне […]

Павле Поповић, „Преглед српске књижевности”

Преглед српске књижевности је најпознатија, а можда и најзначајнија међу књигама Павла Поповића из области науке о књижевности, којих има цео један низ и такође врло познатих и веома значајних. Осим тога, то је и најранија Поповићева књига те врсте, и са њом је заузео место у првоме реду наших историчара књижевности. Преглед српске књижевности […]

„Путовање по Новој Србији” Сретена Поповића

Ускоро у Порталибрису…   Сретен Л. Поповић (1820-1890) је потомак чувене породице Поповића. Његов деда, Павле Поповић, учествовао је у Првом и Другом српском устанку и био је члан Правитељствујушчег совјета, а отац, Лазар Поповић, био је писар кнеза Милоша Обреновића. Настављајући традицију, Сретен је био лични секретар кнегиње Љубице, председник Апелационог суда и члан […]

Изабране критике Павла Поповића

Ускоро у Порталибрису… Павле Поповић (1868‒1939) је био истакнути историчар књижевности, књижевни критичар, академик, професор Филозофског факултета у Београду, председник Српске књижевне задруге, уредник Српског књижевног гласника, члан Српске академије наука и уметности и ректор Београдског универзитета. Важио је за једну од најутицајнијих личности српске науке и културе и једног од најцењенијих професора филологије на […]

Ко је био Иван Гундулић?

Иван Гундулић (1589-1638) је био најпознатији српски песник из Дубровника. Његова властелинска породица је била позната у Дубровнику још од 13. века, а и сам Иван Гундулић је, такође, био на истакнутим положајима – чиновник Дубровачке републике, сенатор и два пута кнез у Конавлима. Био је врло плодан писац, а од његових познатих 18 песничких […]

Ко је био Богдан Поповић?

Богдан Поповић је био српски књижевни критичар и есејиста. Рођен је 20. децембра 1863. године у Београду, где је и умро 7. новембра 1944. године. Сматра се творцем књижевне критике у српској књижевности и сврстава се у ред најзначајнијих српских и југословенских књижевних критичара. Од огромног значаја је утицај Богдана Поповића на млађе књижевне нараштаје, […]

Краљичина Анђелија: романтичарски идеализам Чедомиља Мијатовића

Чедомиљ Мијатовић био је значајни српски политичар, дипломата и историчар, па његов књижевни рад израста на темељима фасцинације српском традицијом и народним доживљајем српског средњег века као најсветлијег тренутка националне историје. Његови романи били су не само популарни већ и релативно добро прихваћени у први мах, али нису издржали строги суд новог времена и нових […]

„Песме” Јелене Димитријевић

Песме Јелене Димитријевић, песникиње и путописца, објављене су 1894. године, у Нишу. Појавивши се на српској књижевној сцени, Јелена Димитријевић се задржала у кругу оних књижевних жанрова који су били чести у стваралаштву жена писаца – у лирској поезији, путописима, романима. Ипак, Јелена је тематски начинила искорак у односу на своје савременице Исидору Секулић и […]

Владимир Ћоровић: „Односи између Србије и Аустроугарске у XX веку”

Након стицања независности на Берлинском конгресу 1878. године, долази до промене у спољнополитичкој оријентацији Србије од Русије ка Аустроугарској. Новом поделом територија Србија остаје окружена аустроугарским областима, док Русија бива сасвим потиснута са Балкана. Са друге стране, уједињењем Немачке једини спољнополитички правац деловања Дунавске монархије остаје југоисток, те су стога односи са Србијом постали императив […]