„Зашто је Алекса плакао?”, Душан Благојевић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Тек нека нијанса бледила разликовала је три века стари камен и изборану кожу хладне шаке из које су годинама протицале емоције у обличју тинте. Алекса Шантић и Стари мост, заједно су их шибале бурне деценије; већ трећа новог века газила је […]

„Прича о Даници Марковић”, Маја Настић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Године 1879, две године након рођења чачанског песника Стевана Луковића[1], а годину дана пре рођења чувеног Владислава Петковића Диса, животни пут у Чачку започиње Даница Марковић, дошавши на свет тог далеког октобра, од којег нас дели преко сто година. У родном […]

Даница Марковић у „Антологији новије српске лирике”, Теодора Ћендић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Прво појављивање Данице Марковић везује се за часопис Звезда у којем 1900. године објављује своју прву песму Последње жеље под псеудонимом Звезданка.[1] Већ 1904. године биће објављена њена прва збирка песама Тренуци, чије је кључно обележје увођење женског лирског ја које […]

„Оријентални свет Јелене Димитријевић”, Јелена Вукотић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Чини се да се жена у Србији, услед историјско-политичких збивања и патријархално оријентисаног друштва, касно пробудила и препознала свој стваралачки потенцијал, те се укључила у књижевно-уметничке токове у којима су ствараоци супротног пола већ имали завидне резултате. Након стваралачке стагнације проузроковане […]

„Београдски Алкибијад”, Михаило Јауковић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Сваки човек има аутобиографију до тренутка када се ожени. После женидбе, сматра се да је више нема. Овога пута, написаћу биографију или животопис у ком ће бити обухваћени занимљиви моменти из мог живота, од момента када сам се родио до тренутка […]

„Ми – Презрени, Изгнани, Несхваћени и Исмејани”, Софија Поповић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Људи су у нама дубоко, дубоко скривени, И не могу, Не могу, Не могу да се врате… Душан Васиљев   Песник који је „плакао за сваку кап крви што их човек Човеку проли”, запамћен данас међу читалачком публиком и као сведок […]

„Колико је Нушићева Аутобиографија аутобиографска”, Тања Милутиновић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   ЕЛЕМЕНТИ АУТОБИОГРАФСКОГ РОМАНА У АУТОБИОГРАФИЈИ (РУШЕЊЕ ЖАНРОВСКИХ ОДРЕДНИЦА) Те 1924. године, Бранислав Нушић се спремао да прослави двоструки јубилеј: шездесетогодишњицу живота и четрдесетогодишњицу књижевног рада. У исто време је гајио наду да ће јубилеј бити употпуњен још једним свечаним догађајем – […]

„Светолик Ранковић – повратник из XIX века (1895–2095)”, Бојана Анђелић

Награђени есеј на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Када би неко поменуо име Светолика Ранковића пред стотинама љубитеља књижевности, сасвим је сигурно да би они најпре помислили на романе Горски цар, Сеоска учитељица и Порушени идеали. Мање је вероватно да би се сетили Ранковићевих приповедака. Романописац Ранковић као да […]

„Четири фењера”, Миливој Анђелковић

Награђена прича на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Када је стигао у Куршумлију, градић је већ био пун избеглица. Могао је да одседне једино у хотелу „Европа” – тај појам тада му је звучао иронично. Та велика и просвећена Европа бринула је једино о томе да Русија не заузме […]

„Тодорци долазе”, Игор Стоилковић

Награђена прича на конкурсу Док је речи и писци су живи 2020. године.   Госпођица Ленка шетала је селом, а када госпођица Ленка шета селом, све мајке затварају децу у своје куће. Није госпођица Ленка била злонамерна, не би она повредила децу; ниједна од жена се не би усудила да тако нешто помисли, али је […]