Za razliku od njegove porodice i shvatanja okoline u kojoj je odrastao, za Anđelka Krstića pečalbarski život nije bio cilj. Krstić je oduvek težio obrazovanju, u Beogradu je radio u dućanu i išao u Svetosavsku večernju školu, a kad je primoran da se vrati u rodno mesto Labuništa, „prokrijumčario” je iz Beograda dela Đure Jakšića, Branka Radičevića, M. Glišića, L. Lazarevića, J. Veselinovića, narodnu poeziju i posvetio se učiteljskom pozivu, podučavanju mlađih generacija. Zbog sukoba s vlastima i usled podozrevanja, nerazumevanja koje je trpeo u svojoj okolini, Anđelko Krstić je svoje radove pisao u mračnoj sobici, oslanjajući hartije na dasku preko kolena.
Bez obzira na teške okolnosti u kojima je stvarao, Anđelko Krstić je mnogo doprineo srpskoj kulturi i srpskoj književnosti, otkrivajući čitaocima jednu manje poznatu srpsku sredinu, dajući ekonomski, politički i socijalni prikaz srpskog društva s kraja 19. veka i početka 20. veka. Debar, Drimkol, Ohrid, Resna na severu Makedonije neka su od mesta koje je opisivao i čiju je srpsku kulturu, mentalitet i tradiciju Anđelko Krstić utkao u svoja dela.
Istaknuta dela pisca Anđelka Krstića su memoari Sećanja, drama Zatočnik, roman Trajan, a rad na pripoveci je bio najplodniji. Za trideset godina napisao je oko trideset pripovetka, a prva umetnički zrela pripovetka koju je napisao je Večito dužni, potresna priča o dečaku pečalbaru.
Anđelko Krstić je prisustvovao slanju muških članova porodice u pečalbu, najamni rad u susedna mesta, te je iz ličnog iskustva i svedočanstava meštana oformio dela visoke vrednosti. Tako su nastale i četiri pripovetke koje vam predstavlja ovo izdanje Portalibrisa. Zbirka Večito dužni slikovito prikazuje potresne ljudske sudbine, težak položaj žena, smrt dece, bezizlaznu poziciju nadničara koji rade za krišku hleba i dugove. Narodnim govorom Makedonije (tačnije Drimkola na severu Makedonije, kod Ohrida) Anđelko Krstić je oživeo likove i prikazao srpsko dijalekatsko bogatstvo. Pored toga, ogoljavanjem psihologije junaka i sredine, Anđelko Krstić u zbirci Večito dužni kritikuje vlast, podanički mentalitet i protraćen potencijal resursa. Krstić se pita kada su njegovi Drimkolci izgubili samosvest, za koju nije siguran da li bi se „i posle desetog kolena mogla povratiti u ove ropske duše”. Otkrijte kome je to srpski narod Večito dužan, da li smo oslobađanjem od Turaka dobili slobodu ili nov vid ropstva pod maskom reforme?
Anđelko Krstić je bio skroman učitelj iz malog mesta u Makedoniji, ali se predano borio da srpsku književnost i opšte obrazovanje prenese i neprosvećenim krajevima, da mlađe generacije podstakne na više ciljeve i obrazovanje. Kroz četiri pripovetke u zbirci Večito dužni narator iznosi i pobunu, problematizuje borbu za prava, čuvanje srpskog karaktera i srpske tradicije, slomljeni duh srpskog naroda, pristajanje na oskudnu egzistenciju, sukob klasa koje možemo oslikati izrekom „Jači tlači”, i drugo. Sve to ukazuje na revolt Anđelka Krsića, koji je poznat kao borac za srpski nacionalni identitet. Nepristajanje na to da „čovek bude čovek samo u svom obličju” je poruka koju šalje svim generacijama.
U izdanje smo uvrstili pripovetke: Večito dužni, Jove napoličar, Tri cvancika i Nema pazuhe, a na sajtu Portalibrisa možete pogledati i ostali izbor iz pripovedaka srpskog pisca Anđelka Krstića, kao i dela drugih zaboravljenih autora.
Sva dela ovog autora možete videti OVDE.