Владан Ђорђевић био је српски лекар, политичар, дипломата и књижевник. Један је од оснивача Српског лекарског друштва, као и Црвеног крста у Србији. Поред свог главног позива – медицине, др Владан Ђорђевић се истакао и као политичар; између осталог, био је министар просвете, председник београдске општине, председник владе, али и дипломата у Атини и Цариграду. Он се такође бавио и писањем, писао је романе, песме, приповетке и драме, а теме које обрађује су углавном историјске.
Пред читаоцима се сада у издању Порталибриса налазе његове Успомене. Ову књигу сам је окаректерисао као „културне скице из друге половине деветнаестога века”, чиме нам је ставио до знања да у делу можемо очекивати стање и прилике у Србији у том периоду. Пре свега се писац бавио културним, друштвеним и политичким приликама тога доба. Дело је започео 1912. године и конципирао га управо као успомене – бројна сећања на детињство и рану младост, на занимљиве догађаје, важне личности, одређене прилике и околности. Све ово је Владан Ђорђевић написао са временске дистанце, па је самим тим могао и да боље разуме и нама као читаоцима објасни и представи поједине догађаје, појаве, личности. Приповедање је у делу једноставно и јасно, са циљем да се читалац бар на тренутак одведе у време када су успомене и настајале. Монотонија приповедања о прошлим временима разбијена је с времена на време дијалозима, који доприносе динамичности и одржавају пажњу, али и одају утисак аутентичности Успомена. Владан Ђорђевић вешто користи и хумор, посебно воли да се нашали на свој рачун и да шаљиво исприча неки догађај који му се у младости чинио врло важним и озбиљним. Тако се нпр. сећа бројних шала и анегдота насталих због његовог необичног имена (у питању је име Хипократ, које у књизи проналазимо у облику Ипократ). Такав је и следећи разговор између Ипократа, његовог оца и учитеља приликом Ипократовог уписивања у школу:
„ – Кажи ми лијепо како ти је име и презиме.
– Име ми је Ипократ Ђорђевић Чулека! – рекох ја колико сам умио одрешитије.
– Ао, мој брате – насмија се даскал – зар толишни мали па се зовеш Ипократ?
Ја у чуду погледах оца. Овај се такођер насмија, па рече:
– Многе је књиге претурио мој кум док је нашао како се звао први хећим на свету, само да ми тијем именом крсти сина!”
Посебну пажњу аутор је посветио свом ђачком добу и сећањима која одатле носи. О себи Владан Ђорђевић говори најчешће у трећем лицу, па понекад стичемо утисак као да читамо неку причу, а не аутентична сећања писца. Тиме је он успео и да направи дистанцу према догађајима које описује, толико да понекад помислимо да и не говори о себи. У Успоменама Владана Ђорђевића било је доста места за његовог учитеља, за школске другове и анегдоте с њима. Учитељ и касније професори виђени су и са дистанце као ауторитети, а у анегдотама са школским друговима постоји топлина и оне буде лепа осећања када се прочитају. Писац је у својим описима врло детаљан и прецизан, па тако приликом приповедања о свом гимназијском школовању у једном тренутку наводи списак свих ученика који с њим ишли у разред, сећајући се како их је професор српског језика прозивао по том списку. Такође, утиску аутентичности доприноси и цитирање читавих писама и записа његових другова и познаника, при чему један део књиге добија епистоларну форму, тј. читав је у облику писама.
Сећа се Владан Ђорђевић у својим Успоменама са дозом ироније и својих почетака када је писање у питању, или бар покушаја да се нешто напише. Временска дистанца са које пише омогућују му да сагледа своју тадашњу наивност да се лако може писати и звати писцем, иако је у првим тренуцима пре било реч о превођењу и прилагођавању него о оригиналним делу. У књизи се налази и његова драма, трагедија Љубоје, жупан српски. Он се присећа и других својих пријатеља који су писали и значајан део књиге посвећује теми писања.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друга мемоарска дела, као што су: Из мојих успомена Милан Ђ. Милићевић, Београд пре сто година Михаило С. Петровић, Како сам свој век провео Михаило Полит-Десанчић, Биљешке једног писца Симо Матавуљ, Утисци из рата Иво Ћипико и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и у књижари у Скадарској 45.
Књигу Успомене погледајте ОВДЕ, а сва дела Владана Ђорђевића ОВДЕ.
