U knjizi Iz prirode čitaoci će moći da pronađu raznolike tekstove Josifa Pančića, poznatog srpskog botaničara i naučnika, čoveka raznovrsnih interesovanja i delatnosti. Svaki tekst nudi nam neku drugu stranu Pančićevog naučnog rada i omogućava nam da celovitije sagledamo sve oblasti kojima se bavio, da se upoznamo sa brojnim njegovim interesantnim razmišljanjima, od kojih nam neka i danas mogu biti posve zanimljiva, pa i korisna.
I sami naslovi spisa sabranih u knjizi Iz prirode mogu ukazati na njihovu tematsku raznolikost: Zlato, Kopaonik i njegovo podgorje, Nešto o našim šumama, Jestastvenica u osnovnoj školi, Čovek u predistorijsko doba, O poreklu žita. Kao što možemo videti, u nekima od njih Pančić će nam se prikazati kao pravi naučnik, onako kako je većini ljudi dosada najčešće i bio poznat, sa puno preciznosti, faktografije, sa detaljnim opisima predmeta o kom govori. Tako na primer u eseju o zlatu on daje detaljan opis ovog metala, gledano sa više različitih gledišta i iz perspektive više nauka. Prvo nam kazuje o hemijskom sastavu zlata, zatim o njegovoj rasprostranjenosti u različitim predelima, a onda dobijamo i svojevrstan istorijat upotrebe i obrade zlata kroz različite vremenske periode. Tako saznajemo da je jedna od osnovnih upotreba zlata, u vreme kada je društvo bilo na mnogo nižem stupnju razvoja, bila razmena za različite potrepštine, odnosno ona uloga koju u moderno doba ima novac. Logično je i očekivano da je ovo bila prva upotreba ovog metala, čim su ljudi shvatili njegovu vrednost i privilegiju ukoliko ga imaju u svom kraju u većoj količini. I sam oblik u kom se zlato upotrebljavalo u ulozi novca se kroz vreme menjao, prvo je to bilo u prahu, pa su tek onda počeli da se prave novčići od zlata. Možemo pročitati i kako je dolazilo do prevara prilikom pravljenja novčića od legure zlata. Pored toga, autor nam daje i istorijat nastanka novca od zlata, govori o prvim pronađenim zlatnim novčićima, daje njihove različite nazive i slično. Zatim možemo detaljno čitati o istorijatu nastanka druge upotrebe zlata – kao materijala od kog se pravi nakit.
Iz primera ovog jednog eseja Iz prirode vidimo da Josif Pančić predmetu ne pristupa samo sa stanovišta prirodnih nauka, on u isto vreme daje i antropološki i kulturološki prikaz, upoznaje nas s različitim vremenskim periodima, sa različitim narodima, sa različitim istorijskim trenucima. Tako je i u drugim tekstovima iz ove knjige. U tekstu o Kopaoniku moći ćemo da pročitamo detaljan prikaz geografskog položaja, vegetacije, ruda, životinja ovog kraja, sa ništa manje temeljnosti u pristupu temi. U eseju Nešto o našim šumama pronalazimo čitav istorijat o šumama, pošumljavanju i slično, u svetu i kroz različite periode, pa tek onda dolazimo do konkretne priče o našim šumama. Pri svemu tome, Pančić nije tu samo da suvoparno opiše, već daje i svoje direktne sudove i komentare – kako se treba ophoditi prema šumama, zašto su nam one važne, na koji način možemo da ih sačuvamo, koliko su one značajne za one zemlje koje su njima bogate i slično. Tako je i u tekstu O poreklu žita, u kom možemo pronaći podatke o istorijatu više žitarica – pšenice, raži, ječma, prosa, kukuruza itd., ali sve to uvek obogaćeno brojnim kulturološkim zapažanjima, podsećanjem na reči poznatih istorijskih ličnosti, mudraca i slično.
U knjizi Iz prirode verovatno se najviše izdvaja tekst Jestastvenica u osnovnoj školi. U njemu nam se Josif Pančić prikazuje kao metodičar, što je manje poznato od njegovog bavljenja prirodnim naukama. Naime, on je imao priliku da u jednom periodu svog života radi kao profesor na Liceju, gde je upravo predavao prirodne nauke. Baš zato i piše esej u kom razmatra položaj i ulogu prirodnih nauka u osnovnoj školi. Ali od toga su možda interesantniji njegovi usputni komentari o položaju srpske prosvete, koji se mogu smatrati aktuelnim i u današnje vreme. Pančić otvoreno iznosi svoj stav da bolji sistem obrazovanja možemo očekivati jedino onda kada nastavnicima pružimo ono mesto koje zaslužuju u društvu, kako finansijski, tako i po pitanju poštovanja i vrednosti koje uživaju. Svakako stav vredan pažnje u kom god vremenu živeli i u kom god vremenu čitali eseje Iz prirode Josifa Pančića.
Podsećamo da su u okviru edicije Otrgnuto od zaborava izdavačke kuće Portalibris reizdati i drugi interesantni eseji i studije iz prirode kao što su: Jovan Cvijić (Psihičke osobine Južnih Slovena, Izbor iz antropogeografskih članaka), Jovan Žujović (Kameno doba, Postanje Zemlje, Postanje naše domovine) i druge.
Svi naslovi dostupni su na sajtu Portalibrisa i moguća je onlajn kupovina knjiga.
Sva dela Josifa Pančića možete pogledati OVDE.