Збирка Са Оријента и Додири Ристе Ратковића представља упадљив пример песничког окретања ка другој култури и ка егзотичном свету, што је типично за авангарду, а у том потезу се песник, кроз често херметичне слике и симболе продубљеног значења, заправо бави актуелним питањима савременог доба и душевним немирима човека у њему. Уз то, Ратковић упечатљиво преноси атмосферу предела са истока.
Већ првом песмом у збирци Са Оријента и Додири Ратковић износи причу о источњачкој лепотици, која је замишљена као приказ неке врсте авантуре путника који добија задатак од оца лепе Мериме да је спасе из шака опасног света и њеног сопственог лудила.
Али главни јунак остаје само посматрач Меримине обесности, аутодеструкције, која ипак одише оним нама, захваљујући Бори Станковићу, познатим источњачким (односно код нас јужњачким) дертом, неисказиве туге због разочарања животом, која нема јасан и једноставан узрок, али води човека у болно бахатско лудовање и пропаст. Немогуће је не приметити неку врсту контрасне паралеле са јунакињом наше традиционалне епско-лирке песме Смрт Омера и Мериме. Док та Мерима страда због љубави као жртва, ова, Ратковићева, жртвује саму себе, али опет због неке боли, неког ужаса.
Ристо Ратковић као да у збирци Са Оријента и Додири овде, али и на другим местима изневерава очекивања читаоца и приказује склоп модерног човека, чија препрека да буде срећан и миран није у забрани љубави, већ у неком чудном осећању да живот није оно што смо очекивали и да му се зато треба осветити аутодеструкцијом кроз бесни хедонизам – какав је, поштено гооврећи, и нама данас близак и виђен.
Сличан моменат сновиђења мртве драге, као и слику престанка рата песник користи и у песми Две зоре, која је релативно кратка, али заузима важно место у збирци Са Оријента и Додири, јер приказује типичну ауторову способност да спаја неспојиве мотиве и детаље…
И док у песмама из циклуса Са Оријента има неопипљивог, сановитог, ипак доминира стварни свет или бар његова интерпретација, док у Додирима Ратковић више даје на вољу својој потреби да пређе границе стварног и могућег. И сам наслов упућује на то да је у средишту тема додира, контакта, па често и са оностраним, или боље рећи трансцеденталним. Занимљиво је да се лирски субјекат на неки начин разуме са утварама, мртвима који га походе и сличним приказама – он са њима саосећа, зна шта их мучи, неретко ћуте заједно или се погледају.
На тај начин, авангардним средствима, он изражава неку потребу да се страх од смрти превазиће. Али сведочи, као и у читавој збирци Са Оријента и Додири, да осећа неку потпуну истину о свету и животу, већу од оне коју смо слушали одувек, која је јавна и која нам помаже да се у свету снађемо, али је све то на неки начин испуњено предрасудама и кривим поставкама, генерализацијама.
Додири представљају неку врсту егзистенцијалистичке поезије. Пишући својим аутентичним стилом, Ратковић се пре свега бави „пониженима и увређенима”, уморним радницима, сиромашним породицама, трагичним животима несрећне деце, страдалима. Он заправо поставља питање смисла постојања, могућности проналажења утехе у ругању смрти кроз сабласне авети и појаве, представнике посмртног живота, другачијег од оног који хришћанство описује.
Разочарање у овај наш свет и наду у то да ће настати неки лепши, другачији Ристо Ратковић често обрађује у збирци Са оријента и Додири, али можда најконкретније у песми о печалби, која је на неки начин традиционални, старомодни мотив, али овде се осећа континуитет извесних људских мука. Оне за модерног човека можда и нису глад и одвојеност супружника, али Ратковић износи универзалну човекову емоцију, пишући из перспективе жена које чекају мужеве, који су отишли на рад:
А оне сањају да села су њихова пуна
мужјака,
Да бриге више око хлеба нема,
На ливадама да цвета и за њих стварно
цвеће,
Сањају како природа би заиста била дивна.
Сањају да љубав није грех,
Да земља не куне њихове радне руке,
Да козе и краве свакоме дају млека,
И да на огњишту обилно ватра цвета.
У оквиру едиције Отргнуто од заборава Порталибрис је издао и песме многих других песника међу којима су Мирко Королија, Мита Поповић, Милутин Илић итд.
Сва дела Ристе Ратковића можете видети ОВДЕ.
Књигу Са Оријента и Додири можете купити ОВДЕ.