Priča koja je ušla u širi izbor na konkursu „Srbija na razmeđi vekova”
Miljana Mitić
Dejana Pejčić
Razvoj zdravstva u Nišu s kraja 19. i početkom 20. veka
Razvoj Ginekološko-akušerske klinike Kliničkog centra u Nišu tekao je paralelno s razvojem opšte zdravstvene službe u Nišu. Ginekološko-akušersko odeljenje Okružne bolnice u Nišu osnovano je 1910. godine. Početak se dovodi u vezu s periodom prvih stručnih babica. U turskom periodu posao babice obavljan je kod kuće. Prvi zapisi potiču iz 19. veka. Spominju se baba Jeka i kći Mina iz Niša, babica Vasilija, baba Tasa i Akilj-hanuma, koja je porađala i Srpkinje. Sve su one ne samo porađale već su i četrdeset dana posećivale porodilje. Naknadu su primale u vidu čarapa, štampe, dukata, papuča.
U tadašnjim apotekama bila je rasprostranjena upotreba kore od kinina, koja je tucana u sitan prah i korišćena protiv groznice. Lečilo se travama koje su prodavane po dućanima. Groznica je lečena pelinom. Mnogi su se obraćali hodži za zapis amajliju ili svešteniku za molitvu. U porodiljstvu se koristila prašina iz kujundžijskih radnji.
Prema podacima iz 1904. godine, Niš ima pet babica. Šef Ginekološko-akušerskog odeljenja bila je dr Eva Haceljka, koja je te iste godine prvi put uradila hiruršku operaciju carskog reza. Ovo odeljenje imalo je trideset postelja.
Procvat koji doživljava grad Niš primetan je i tokom osnivanja Gerontološkog centra. Njegov osnovni zadatak je da pruža socijalnu zaštitu odraslim starim i invalidnim licima. Korisnicima su na usluzi institucionalne i vaninstitucionalne mogućnosti koje pružaju zaštitu takvim licima. Centar pruža usluge stanovanja, hrane, zdravstvene usluge, kulturno-zabavne i rekreativne aktivnosti. Klub Gerontološkog centra pruža korisnicima i usluge pranja, peglanja, frizera, berbera. Rad ove ustanove organizovan je po službama: služba domske zaštite, služba ishrane, služba pravnih poslova, služba ekonomskih i knjigovodstvenih poslova, nabavka i skladištenje robe. Postojanje ovog centra beleži se od 1902. godine, kada je u Nišu formiran Sirotinjski dom (Sirotište, Dom za stare i dom kod niškog groblja). Higijenske prilike u Nišu su bile loše.
Nakon oslobođenja Niša otvorena je i niška Vojna bolnica. Poslat je zahtev ministru da odobri nužne kredite za izdržavanje bolničkog prostora. Ministar je odobrio 400 dukata mesečno za bolničku hranu, pranje, osvetljenje, ogrev, kancelarijske i druge troškove.
S razvojem klinika u Nišu tekao je i procvat veterine. Vojislav Pavlović je bio najistaknutiji vojni veterinar. Završio je 1905. akademiju u Budimpešti. Nakon diplomiranja postavljen je za nižeg vojnog veterinara četvrte klase i bio je deo Moravske divizijske oblasti u Nišu.
Za vreme balkanskih ratova nalazio se na dužnosti u Moravskoj diviziji u Nišu, a na Solunskom frontu bio je referent Timočke divizije. Zauzima značajno mesto u veterinarskoj službi.
Razvoj apotekarstva tekao je veoma uspešno. Postojale su dve apoteke u Nišu nakon oslobođenja. Apoteka Kliničkog centra u Nišu nalazila se u zgradi Internog odeljenja jer je izgradnjom nove Okružne bolnice u Nišu 1910. godine uvećan broj lekara i drugog medicinskog osoblja. Formirane su laboratorije, opremljene bolesničke sobe, uređen bolnički krug i uvedene su ostale novine. Vlasnik apoteke Atila Okoličani imao je, po redu osnivanja, treću farmaceutsku ustanovu. Prvi je diplomirani apotekar, a zahtev i odobrenje dobio je 1879. godine. On je štampao prvi izveštaj o radu apotekarske ustanove u Nišu. Njegova knjiga izveštaja o radu sadrži podatke od 1879. do 1893. Za njegovu apoteku kažu da je bila osnovana prema zakonima savremene farmacije i da su se sve državne i vojne ustanove kod njega snabdevale, pa i sam dvor Obrenovića, koji je u Nišu boravio nekoliko meseci u godini. Apotekar je stekao simpatije i poverenje i kneza, a kasnije i kralja Milana. Ova ustanova radila je više od 30 godina, sve do 1911.
Početak 20. veka obeležava se razvojem zdravstva na svim poljima: farmaciji, stomatologiji, opštoj medicini.