Прича која је ушла у шири избор на конкурсу „Србија на размеђи векова”
Миљана Митић
Дејана Пејчић
Развој здравства у Нишу с краја 19. и почетком 20. века
Развој Гинеколошко-акушерске клинике Клиничког центра у Нишу текао је паралелно с развојем опште здравствене службе у Нишу. Гинеколошко-акушерско одељење Окружне болнице у Нишу основано је 1910. године. Почетак се доводи у везу с периодом првих стручних бабица. У турском периоду посао бабице обављан је код куће. Први записи потичу из 19. века. Спомињу се баба Јека и кћи Мина из Ниша, бабица Василија, баба Таса и Акиљ-ханума, која је порађала и Српкиње. Све су оне не само порађале већ су и четрдесет дана посећивале породиље. Накнаду су примале у виду чарапа, штампе, дуката, папуча.
У тадашњим апотекама била је распрострањена употреба коре од кинина, која је туцана у ситан прах и коришћена против грознице. Лечило се травама које су продаване по дућанима. Грозница је лечена пелином. Многи су се обраћали хоџи за запис амајлију или свештенику за молитву. У породиљству се користила прашина из кујунџијских радњи.
Према подацима из 1904. године, Ниш има пет бабица. Шеф Гинеколошко-акушерског одељења била је др Ева Хацељка, која је те исте године први пут урадила хируршку операцију царског реза. Ово одељење имало је тридесет постеља.
Процват који доживљава град Ниш приметан је и током оснивања Геронтолошког центра. Његов основни задатак је да пружа социјалну заштиту одраслим старим и инвалидним лицима. Корисницима су на услузи институционалне и ванинституционалне могућности које пружају заштиту таквим лицима. Центар пружа услуге становања, хране, здравствене услуге, културно-забавне и рекреативне активности. Клуб Геронтолошког центра пружа корисницима и услуге прања, пеглања, фризера, бербера. Рад ове установе организован је по службама: служба домске заштите, служба исхране, служба правних послова, служба економских и књиговодствених послова, набавка и складиштење робе. Постојање овог центра бележи се од 1902. године, када је у Нишу формиран Сиротињски дом (Сиротиште, Дом за старе и дом код нишког гробља). Хигијенске прилике у Нишу су биле лоше.
Након ослобођења Ниша отворена је и нишка Војна болница. Послат је захтев министру да одобри нужне кредите за издржавање болничког простора. Министар је одобрио 400 дуката месечно за болничку храну, прање, осветљење, огрев, канцеларијске и друге трошкове.
С развојем клиника у Нишу текао је и процват ветерине. Војислав Павловић је био најистакнутији војни ветеринар. Завршио је 1905. академију у Будимпешти. Након дипломирања постављен је за нижег војног ветеринара четврте класе и био је део Моравске дивизијске области у Нишу.
За време балканских ратова налазио се на дужности у Моравској дивизији у Нишу, а на Солунском фронту био је референт Тимочке дивизије. Заузима значајно место у ветеринарској служби.
Развој апотекарства текао је веома успешно. Постојале су две апотеке у Нишу након ослобођења. Апотека Клиничког центра у Нишу налазила се у згради Интерног одељења јер је изградњом нове Окружне болнице у Нишу 1910. године увећан број лекара и другог медицинског особља. Формиране су лабораторије, опремљене болесничке собе, уређен болнички круг и уведене су остале новине. Власник апотеке Атила Околичани имао је, по реду оснивања, трећу фармацеутску установу. Први је дипломирани апотекар, а захтев и одобрење добио је 1879. године. Он је штампао први извештај о раду апотекарске установе у Нишу. Његова књига извештаја о раду садржи податке од 1879. до 1893. За његову апотеку кажу да је била основана према законима савремене фармације и да су се све државне и војне установе код њега снабдевале, па и сам двор Обреновића, који је у Нишу боравио неколико месеци у години. Апотекар је стекао симпатије и поверење и кнеза, а касније и краља Милана. Ова установа радила је више од 30 година, све до 1911.
Почетак 20. века обележава се развојем здравства на свим пољима: фармацији, стоматологији, општој медицини.