Razoreno gnijezdo je roman Svetozara Ćorovića čija je radnja smeštena u Hercegovinu sredinom 19. veka. Možda je manje čitaocima dostupan, pa samim tim i manje poznat, stoga smo ga uvrstili u ediciju Otrgnuto od zaborava. Svi Ćorovićevi romani izuzetno su kvalitetni i zanimljivi, a najpoznatiji je Stojan Mutikaša, po kom je i snimljen film. Ono što je i interesantno i svakako vredno, to je da je ovaj pisac kroz svoja dela slikao hercegovačku oblast, naročito svoj rodni kraj – Mostar. Opisivao je svoje Hercegovce, predstavio njihov život, sreću i nesreću koje je donosila svakodnevica, ali i tadašnja politička situacija.
Iako je radnja romana Razoreno gnijezdo smeštena u Hercegovinu sredinom 19. veka, istražena su univerzalna pitanja: granice ljudskog ponosa, krhkost međuljudskih veza i mogućnost da se suočimo sa neizbežnim promenama. Ovo delo Svetozara Ćorovića objavljeno je 1898. godine u Mostaru. Autor nam prikazuje vreme kada su se hercegovačke age i begovi, pobunivši se protiv sultanovih reformi, digle ustanak. Vođeni Ali-pašom Rizvanbegovićem, nisu uspeli, jer je Omer-paša Latas taj ustanak ugasio u krvi.
Vrlo je upečatljiv i simboličan sam naslov: Razoreno gnijezdo. Svetozar Ćorović rečju gnijezdo želi da ukaže na sigurnost, zajedništvo, dom, čuvanje pravih vrednosti, mesto gde je toplo, dok reč razoreno govori da nije ništa od toga uspelo da se sačuva i neguje. Ukazuje nam da je došlo do rušenja, raskida porodičnih i prijateljskih veza. Prijateljstvo petorice jarana, nekada čvrsto povezanih uzajamnim poštovanjem, zajedničkim poreklom i uvažavanjem tradicionalnih vrednosti, biće narušeno društvenim promenama koje nadolaze. Svako od njih različito reaguje na novonastale okolnosti: neki pokušavaju da se prilagode, neki pokazuju čvršći otpor, što dovodi do razdora među njima.
Roman Svetozara Ćorovića Razoreno gnijezdo prikazuje i šta se zbiva kada dođe do sukoba generacija. Mladi su pobunjeni, oni se ističu i ne prihvataju da žive po starim pravilima. Hoće da izađu iz okvira koji su im nametnuti i na sve moguće načine boriće se da pokrenu druge i otvore im oči. Na ovaj jaz svakako ih navodi neistomišljenost i različita politička opredeljenost. Jedan od onih koji se među prvima istakao svakako je mladić Alija, čiji će povratak iz Sarajeva u mostarsku kasabu poremetiti mirno pređašnje stanje.
„U Sarajevu se upozna sa mnogim mladim begovima, koji ga zadržaše pune dvije godine. Svi ovi begovi bijahu zadahnuti duhom Husein-kapetana i bijahu zakleti neprijatelji Osmanlija. Pa kako i Alija, još iz Carigrada, bijaše napojen mržnjom prema Osmanlijama, to se nije nikad ni razdvajao od svojih milih begova, nego su se uvijek zajedno veselili i provodili.
[…]
Prirodno je, dakle, da se mlađi odupirahu tome, a želja njihova da budu sami sebi gospodari bila je potpuno opravdana. I javno i tajno oni su radili na tome da dignu nov ustanak, koji bi donio poraz tirana, a njima slavu i slobodu.”
Još jedan čovek koji je uneo nemire u život Mostaraca jeste Ibrahim-beg, u koga su petorica prijatelja gledala netremice i s mnogo poštovanja, i to samo zato što su se smatrali manje bitnim od njega, jer on je beg, a oni su samo raja: „… oni moraju biti ljubazni prema njemu jer je on beg, kućević i pravi Turkuša, a oni su samo age… slične raji.”
Razoreno gnijezdo Svetozara Ćorovića govori i o ljubavi. Mahmut-agina ćerka, Emina, zagledaće se u Ibrahim-bega, ne razmišljajući dokle njihova ljubav može doći.
Kraj romana doneće i rasplet i saznanje šta su pokušaji reforme doneli Hercegovcima. I posle svega, jedino Neretva i dalje teče, ali „tužno šumi, žureći se beskrajnome Jadranskome moru…”
I druga dela Svetozara Ćorovića upoznaće vas sa mentalitetom i životom Hercegovaca, kao što su Majčina sultanija, Jarani, Brđani, Iz Hercegovine, Moji poznanici…
Portalibris je u okviru edicije Otrgnuto od zaborava objavio i mnoge druge manje poznate romane srpskih pisaca, među kojima su: Šumareva ćerka Stevana V. Popovića, Radetića Mara Mihaila Sretenovića, Danica Stevana J. Jevtića, Stari i novi majstori Jakova Ignjatovića itd.
Roman Razoreno gnijezdo pogledajte OVDE, a sva dela Svetozara Ćorovića OVDE.