Разорено гнијездо је роман Светозара Ћоровића чија је радња смештена у Херцеговину средином 19. века. Можда је мање читаоцима доступан, па самим тим и мање познат, стога смо га уврстили у едицију Отргнуто од заборава. Сви Ћоровићеви романи изузетно су квалитетни и занимљиви, а најпознатији је Стојан Мутикаша, по ком је и снимљен филм. Оно што је и интересантно и свакако вредно, то је да је овај писац кроз своја дела сликао херцеговачку област, нарочито свој родни крај – Мостар. Описивао је своје Херцеговце, представио њихов живот, срећу и несрећу које је доносила свакодневица, али и тадашња политичка ситуација.
Иако је радња романа Разорено гнијездо смештена у Херцеговину средином 19. века, истражена су универзална питања: границе људског поноса, крхкост међуљудских веза и могућност да се суочимо са неизбежним променама. Ово дело Светозара Ћоровића објављено је 1898. године у Мостару. Аутор нам приказује време када су се херцеговачке аге и бегови, побунивши се против султанових реформи, дигле устанак. Вођени Али-пашом Ризванбеговићем, нису успели, јер је Омер-паша Латас тај устанак угасио у крви.
Врло је упечатљив и симболичан сам наслов: Разорено гнијездо. Светозар Ћоровић речју гнијездо жели да укаже на сигурност, заједништво, дом, чување правих вредности, место где је топло, док реч разорено говори да није ништа од тога успело да се сачува и негује. Указује нам да је дошло до рушења, раскида породичних и пријатељских веза. Пријатељство петорице јарана, некада чврсто повезаних узајамним поштовањем, заједничким пореклом и уважавањем традиционалних вредности, биће нарушено друштвеним променама које надолазе. Свако од њих различито реагује на новонастале околности: неки покушавају да се прилагоде, неки показују чвршћи отпор, што доводи до раздора међу њима.
Роман Светозара Ћоровића Разорено гнијездо приказује и шта се збива када дође до сукоба генерација. Млади су побуњени, они се истичу и не прихватају да живе по старим правилима. Хоће да изађу из оквира који су им наметнути и на све могуће начине бориће се да покрену друге и отворе им очи. На овај јаз свакако их наводи неистомишљеност и различита политичка опредељеност. Један од оних који се међу првима истакао свакако је младић Алија, чији ће повратак из Сарајева у мостарску касабу пореметити мирно пређашње стање.
„У Сарајеву се упозна са многим младим беговима, који га задржаше пуне двије године. Сви ови бегови бијаху задахнути духом Хусеин-капетана и бијаху заклети непријатељи Османлија. Па како и Алија, још из Цариграда, бијаше напојен мржњом према Османлијама, то се није никад ни раздвајао од својих милих бегова, него су се увијек заједно веселили и проводили.
[…]
Природно је, дакле, да се млађи одупираху томе, а жеља њихова да буду сами себи господари била је потпуно оправдана. И јавно и тајно они су радили на томе да дигну нов устанак, који би донио пораз тирана, а њима славу и слободу.”
Још један човек који је унео немире у живот Мостараца јесте Ибрахим-бег, у кога су петорица пријатеља гледала нетремице и с много поштовања, и то само зато што су се сматрали мање битним од њега, јер он је бег, а они су само раја: „… они морају бити љубазни према њему јер је он бег, кућевић и прави Туркуша, а они су само аге… сличне раји.”
Разорено гнијездо Светозара Ћоровића говори и о љубави. Махмут-агина ћерка, Емина, загледаће се у Ибрахим-бега, не размишљајући докле њихова љубав може доћи.
Крај романа донеће и расплет и сазнање шта су покушаји реформе донели Херцеговцима. И после свега, једино Неретва и даље тече, али „тужно шуми, журећи се бескрајноме Јадранскоме мору…”
И друга дела Светозара Ћоровића упознаће вас са менталитетом и животом Херцеговаца, као што су Мајчина султанија, Јарани, Брђани, Из Херцеговине, Моји познаници…
Порталибрис је у оквиру едиције Отргнуто од заборава објавио и многе друге мање познате романе српских писаца, међу којима су: Шумарева ћерка Стевана В. Поповића, Радетића Мара Михаила Сретеновића, Даница Стевана Ј. Јевтића, Стари и нови мајстори Јакова Игњатовића итд.
Роман Разорено гнијездо погледајте ОВДЕ, а сва дела Светозара Ћоровића ОВДЕ.