Sreten L. Popović (1820-1890) je potomak čuvene porodice Popovića. Njegov deda, Pavle Popović, učestvovao je u Prvom i Drugom srpskom ustanku i bio je član Praviteljstvujuščeg sovjeta, a otac, Lazar Popović, bio je pisar kneza Miloša Obrenovića. Nastavljajući tradiciju, Sreten je bio lični sekretar kneginje Ljubice, predsednik Apelacionog suda i član Kasacionog (Vrhovnog) suda Srbije. Od oca je nasledio spisateljski dar, te je svoja istraživanja o istoriji srpskih predela i utiske s putovanja pretočio u knjigu „Putovanje po Novoj Srbiji” 1879. godine.
„Putovanje po Novoj Srbiji” je knjiga puna dragocene građe za srpsku istoriju, etnologiju i geografiju u formi putničkog dnevnika autora Sretena Popovića. Nastala je na piščevim putovanjima kroz Srbiju, te sadrži njegove utiske, ali i podrobna istraživanja i rekonstrukcije događaja.
„Namera mi bi da do bivše naše granice samo prosto spomenem mesta kroz koja prođoh i proputovah, do bivše naše granice kod Aleksinca, i odmah da nastavim putovanje po Novoj Srbiji […] Mnogi od mlađih prijatelja kojima sam u prilikama kazivao kako je negda po Beogradu bilo, često su mi govorili da bi književnosti našoj lepe usluge učinio kad bih sve to što počasno i u prilikama pričam stavio na papir … neki dnevnik u kome bi se što se kad setim i na pamet mi dođe pribeležilo.”
Sreten Popović u delu „Putovanje po Novoj Srbiji” ističe da knjigu najviše namenjuje budućim naraštajima koji ne znaju za mnoge važne događaje iz srpske prošlosti, kao i mnoge pojedinosti iz naše istorije koje su dotada neispričane. Prijatelji i poznanici podsticali su ga da svoja verodostojna zapažanja zabeleži, te ih je 1879. godine Sreten Popović pretočio u knjigu. Knjigu „Putovanje po Novoj Srbiji” čine 24 pisma, te je koncipirana kao putnički dnevnik, bez preciznog datuma kao kod klasičnih romana u formi dnevnika, ali sa jasnim odrednicama na koje se godine odnose događaji i činjenice koje Sreten Popović u „Putovanju po Novoj Srbiji” spominje.
U pismima Sreten Popović opisuje „starine beogradske i mnoge druge događaje u stvorenoj Srbiji od godina 1815–1830”, kao i „stanje od 1830. do predaje gradova u 1867. godini”. Kako Sreten Popović ističe, ti opisi mu nisu primarno bili cilj, već da svoje utiske s putovanja pribeleži na jednom mestu. Međutim, njegova ideja spontano poprima veće razmere i postaje misija podučavanja budućih generacija o tome kako je nekada Srbija izgledala, kakva je njena istorija, kako su Turci napuštali srpske krajeve ko su važne ličnosti ustaničke Srbije, ali izdvaja i ličnosti koje istorija nije zabeležila, te ih opisuje živopisno i s toplinom.
„Čiča Đura bio je revnostan skupljač prenumeranata i prodavac knjiga. Kad bi Vozarović dobio nove knjige, Đura bi knjige pod mišku i išao od dućana do dućana i na prodaju ih nudio. No pre nego što je knjigu primio, morala mu se najpre pročitati, da zna njenu sadržinu i da može i kupcima napred kazati sadržinu i lepe strane te knjige. To je u neku ruku bila, što se danas kaže: kritika književna, na koju se danas mnogo polaže.”
Otkrićete šta znači reč Tašmajdan, kako je beogradsko Banovo brdo dobilo ime, zanimljive istorijske podatke o Nišu, Vranju, Aleksincu, Beogradu, kao i rezultate jednog zanimljivog istraživanja Sretena Popovića na temu gde su spaljene mošti Svetog Save. Potom, saznaćete kad je počeo da se slavi Sveti Sava kao narodni praznik, zanimljivosti o Ćele kuli u Nišu, kao i kako je izgledao Niš i odeća Nišlijki u najstarija vremena i još mnogo drugih zanimljivih podataka.
Podsećamo Vas da smo u okviru naše edicije „Otrgnuto od zaborava” reizdali i dela drugih autora za koje se malo zna među današnjim čitaocima i čija dela nisu preštampavana više od 100 godina, a koji se takođe bave temom kako je nekad izgledao Beograd i drugi srpski krajevi. Kroz romane i drame, esejističku prozu, memoare, naučne članke i studije, Portalibris nastoji da publici evocira duh nekadašnje Srbije. Preporučujemo vam i:
Mihailo S. Petrović „Borbe starog Beograda” i „Kako je postao Beograd”, Branislav Nušić: „Beograd nekad i sad”, Lazar Komarčić: „Preci i potomci”, Milutin Uskoković: „Došljaci” i „Čedomir Ilić”, Kosta N. Hristić: „Zapisi staroga Beograđanina”, Milutin Garašanin: „Dokolice”, Milica Janković: „Plava gospođa”, Ljubica Radoičić: „Jednospratne kuće”, Dragutin Ilić: „Hadži-Diša”, Branimir Ćosić: „Pokošeno polje”, Simo Matavulj: „Iz beogradskog života”, Branislav Nušić: „Iz poluprošlosti, priče i drame”, Andra Gavrilović „Crte iz oslobođenja Srbije” i „Slovenska putovanja”, i mnoga druga maestralna dela srpske književnosti.