Rane priče i Pripovetke su odabir proznih ostvarenja Momčila Nastasijevića koji je u srpskoj književnosti poznat po neobičnom stilu pisanja, zalaganju za „maternju melodiju”, kao i po tome što je neiscrpno korigovao i preštampavao svoje tekstove, prilagođavao interpukciju i izraze i po nekoliko puta. Do sada smo reizdali poeziju Momčila Nastasijevića, odnosno, zbirku Sedam lirskih krugova, koja je vrlo specifična:
Naime, kod Nastasijevića je postojala ideja da se u maternjem zvuku, sakrivenom u jeziku, nalazi ono nacionalno, po kojem možemo naći naše tlo kojem pripadamo, no, Nastasijević je otišao i korak dalje: u zvuku je opšteljudski smisao i istina. Što se zalazi dublje u zbirku, ideje i misli su sve univerzalnije, ali je i izraz mnogo hermetičniji, šturiji, nedokučiviji. Momčilo Nastasijević zadao je sebi vrlo težak zadatak: da iskaže ono što je rečima neiskazivo tako što će se samo rečima služiti; da otrgne od reči ustaljen i uvrežen smisao, da ga oslobodi značenja, te da ostane samo zvuk i slutnja, iza koje je onda suština svega.
Ovoga puta pred vama su zbirka Nastasijevićevih pripovetki i zbirka eseja. Uz pomoć njih imaćete uvid u raspon stvaralaštva Momčila Nastasijevića jer objedinjuju njegove rane priče kao i poznate pripovetke poput onih iz ciklusa Tamni vilajet i Hronika moje varoši. Osim publici dobro poznatih priča Momčila Nastasijevića u ovoj zbirci otkrivamo vam i druge priče, ne toliko poznate a neobične po grotesknim prikazima, tematici, fantastičnim motivima, hermetičnom stilu, a eseji Momčila Nastasijevića predstavljaju jedan od vrhunaca srpske filozofske i poetičke misli.
… Zarudi leto zrenjem. I ljubav zri.
Trešnje ti okusih sa usana, a jabuke već bubre na uvojke. Daj da se poigram, draga.
Voćka je tvoje telo. Rumen oblije, kad gusnu sokovi u slast.
Prevešću te preko vode, utopi stid, kazaće se tajna.
Smeši se đavolasto sa svih zrenja. O, da gorčine li slatke, jedno drugo ispiti do dna!
Videh kroz jasenovo granje topi nebo kao vosak! To život moj vreli topljaše po tebi. Uzorala se njiva za plod.
Iza stida uzabra putem jabuku. Sama joj se raspoluti u ruci. I videv gde zametnula se već u semenci biljka, đavolasto se i na uvojke iz cele nje za unapred nasmeši dalje kruženje tajne.
I tako zaokružih godinu.
(odlomak iz pripovetke Godina)
ESEJI
Eseji predstavljaju odabir najznačajnijih članaka Momčila Nastasijevića, objavljivanih u uglednim srpskim časopisima dvadesetog veka. Nastasijevićeva promišljanja o stvaralačkom procesu, recepciji dela, muzici, slikarstvu, umetnosti uopšte, dragoceno su svedočanstvo filozofske misli jednog od najpoznatijih i najhermetičnijih stvaralaca moderne srpske književnosti.
O umetnosti, pisanju, stvaralačkom procesu Nastasijević britko izlaže svoje stavove poput:
… Uistinu, pisci su sveštenici, često i ne budući svesni toga, jedini istiniti sveštenici sadašnjosti, cele prošlosti, a možda i budućnosti. Oni otkrivaju božansku bitnost stvari i bitnost života.
… Umetnost nema za svrhu neku apstraktnu lepotu zasnovanu na zakonima razuma, dakle, geometrije. Ona je, naprotiv, u svojoj bitnosti religija, i, kao ona, teži da skine veo sa neprobojne stvarnosti, te otkrije istinu postojanja. Otkriti istinu postojanja znači u svemu osetiti jedno i u jednom sve, i u svemu samog sebe.
… Puna vrednost čoveka, nešto u čemu se sav on doživi, jedino se ispunjava u težnji da onim što je najbolje u nama vežemo za druge, da sebi najdraži deo sebe uložimo u delo koje će pripasti svima… Kao da je iza toga neki tajni uslov: dalo ti se da bi celog sebe dao.
… Te svi potresi u prirodi, sve nepogode, sve epidemije, skupa sve to ne nahudi čoveku koliko samom sebi hudi on.
Pri samom kraju zbirke eseja smeštena su dva kraća putopisa, odnosno, zabeleške iz života u Parizu i putovanja po Srbiji – jedni od najlepših i najutančanijih opisa francuskog mentaliteta i prirodnih lepota srpske zemlje.
… Za putovanje po Srbiji najpolaznija je tačka Beograd, odakle je čovek gotovo u nedoumici da li bi niz Dunav ka čudesnim lepotama planina na istoku, ili uz Moravu suvim ka Stalaću, gde ga opet čeka nedoumica između Rtnja i Kopaonika, i Ibra, i sasvim na kraju, Zlatibora, ili na jugoistok dalje ka Sićevačkoj klisuri, ka Staroj planini; ili od Beograda, opet, u trećem pravcu, preko Lazarevca, rudničkom kraju, tipskom za čitav zapad Srbije, po pitomoj, rekao bi čovek idiličnoj, lepoti planinskog terena Rudnika, Suvobora, Maljena, Cera, sa spletom njihovih ogranaka.
… Francuska štedljivost vrlo je poznata, ali je opet zanimljivo videti ono pomno sračunavanje bakšiša kelneru; a još zanimljivije zabezeknutost i ljubazan podsmeh kad koji naš čovek da nekoliko puta više no što je propisano. Često se pominje opaska: kad palančanin dođe u prestonicu, on, da ga za takvog ne smatraju, daje veći bakšiš; a prestoničanin, bojeći se da ne izgleda kao palančanin, voli dati manje nego što treba.
… Rado sam, nedeljom posle podne, odlazio u Luvr, više da posmatram njihove porodice, kad se razmile po beskrajno dugim salama muzeja, negoli sama umetnička dela. Tu su svi do najmlađeg člana, koga još nose jer ne ume da ide. Svaka je grupica porodica. U svakoj tata autoritativnim glasom objašnjava prema svom znanju i umenju. I celo popodne kreću se tako u grupi i uvek mlađi pod prismotrom starijeg.
Zanima vas ko je bio Momčilo Nastasijević? Ovaj neobični autor koji je rušio konvencije u srpskoj književnosti proživeo je samo 43 godine, te ostaje veliko pitanje koliko bi maestralnih dela stvorio i koje neobične ideje bi razvio da je imao prilike.
Više o njemu saznajte OVDE.
Zaljubljeni ste u miris knjiga i klasike srpske književnosti? Pročitali ste mnoga ostvarenja naših velikih autora ali želite da otkrijete više? Postoje mnogi pisci koji su otrgnuti od književne scene jer nisu prihvaćeni u kritici ili iz društveno-političkih razloga. Naša edicija OTRGNUTO OD ZABORAVA prepoznatljiva je po dobro poznatim starim srpskim autorima, ali i onim zaboravljenim.
Klikom do klasika! Najveći izbor, najpovoljnije cene!