Оно што је у великој мери обележило књижевно стварање Петра Прерадовића је да је током школовања у католичкој војној академији дошло до његовог формалног покрштавања и понемчавања. Петар заборавља свој матерњи језик, српски језик, и своје прве песме пише на немачком. Касније, током живота, служећи у Далмацији, поново открива своју културу, залаже се за добробит свога народа, као и осталих словенских народа у Хабзбуршкој монархији, и постаје један од наших најзначајнијих представника илирског покрета.
Родољубиве песме
Песме Петра Прерадовића одликује пре свега родољубље – његова поезија је израз националне свести и љубави према домовини, језику и народном идентитету. Љубав према роду шири се и на остале словенске народе, са којима делимо заједничку културу и основни сензибилитет, показујући солидарност и емпатију, радујући се скором ослобођењу и уједињењу. Неке од најзначајнијих његових родољубивих песама су Зора пуца, која представља позив да дође до националног буђења, Путник, песма о чежњи за домовином, Језик рода мога, која слави народни, матерњи језик, Славјански Диоскури, која пева о заједништву Словена.
Пригодне песме
У блиској вези са родољубивом поезијом стоје и пригодне песме, написане са одређеном сврхом – поводом неког празника, обележавања важних догађаја, свечаности и слављења значајних људи. Пригодне песме Петра Прерадовића, попут оних посвећених бану Јелачићу, Андрији Качићу Миошићу, у славу Косовског боја, или поводом отварања културних институција, позоришта и добротворних установа, изражавају снажне емоције, углавном радости, поноса и захвалности, а богате су симболичним сликама, дубоке смислом и емфатично испеване.
Одлике романтизма
Прерадовић је писао у духу романтизма, те су његове песме изразито лирске, богате типичним романтичарским песничким сликама, темама и мотивима. Поред тема родољубља и слављења слободе, Прерадовић ће показати и читав распон романтичарских мотива, као што су љубав и туга када она није узвраћена, пролазност живота и жалост за младошћу која је прошла. Његове песме су често интроспективне и прожете својеврсном меланхолијом. Превасходно љубавне тематике су следеће песме: Мируј, мируј срце моје, која описује љубавно усхићење, Мртва љубав, разматра тему неузвраћене или прошле љубави, Што је љубав?, сонет који покушава да да одговор на једно од најважнијих животних питања.
Такође, песме Петра Прерадовића често користе природу као метафору за људска осећања, односно огледало емоција лирског субјекта. Природа често представља извор инспирација за песнике романтизма (на пример, Ружа и љубица, Двије птице и друге).
Програмске песме
У неким песмама (на пример, Пјесникова коб, Пјесник, Радост и мука пјесникова) Петар Прерадовић износи своју поетику, свој уметнички програм, односно износи своје размишљање поводом уметности и поезије. У овим песмама износи соје естетичке ставове, објашњава како разуме уметност, живот и улогу поезије, а често размишља о самом процесу стварања поезије, својим методама и инспирацијама.
Већи спевови
У књизи Песме Петра Прерадовића у издању Порталибриса налазе се и неколико дужих песама епског карактера, односно баладичких особина. То су филозофско-религиозни еп Први људи, балада Лопудска сиротица, као и недовршени еп Пустињак.
Закључак
Петар Прерадовић био је један од најважнијих представника илирског покрета. Најпознатији је по својој лепој патриотској поезији, написаној на народном језику, у којој је усхићен скором ослобођењу и уједињењу свих Словена. Такође, као романтичар, често користи љубавне мотиве, филозофско-религиозне, и рефлексије о смислу живота, смрти и људске судбине.
Међу нашим издањима пронађите још интересантних песничких збирки мање познатих српских писаца, као што су: Јосип Берса, Димитрије Мита Поповић, Иво Војновић, Божидар С. Николајевић, Стеван Владислав Каћански, Бранко Ве Пољански и многи други.
Сва дела Петра Прерадовића можете видети ОВДЕ, а књигу Песме ОВДЕ.