Награђена прича на конкурсу Србија на размеђи векова 2022. године
Крсто Милошевић
Опака узречица
Милошу је узречица „матер ти” била као „помоз’ бог”. Користио ју је у свакој прилици – приликом свађа и приликом уобичајеног говора. Многи су знали за ту његову „фалинку” и нису му замерали.
Кад је делио имање с братом Пером, пред њиховом кућом беше се окупило цело село. Милош, као старији, дели имање и говори:
– Матер ти, твоје више пута, матер ти, моје испод пута. Матер ти, у Јазбини, твоје букве, матер ти, моје крушке.
Сељани гледају деобу и смешкају се.
Грануло пролеће, а он са унуком оре за јечам. Кад рало удари у неки закопани ћуп, повика:
– Стан’, матер ти, сад је наше до Пазара!
Иначе, био је добар и честит човек. Често сиромашним варошанима дрва и ћумур није наплаћивао. Прек кад је морао да брани част породице и својих сељана. Многима је помогао у невољи, а комшију Гају је спасао од погибије.
Гајо био на слави Светог краља код рођака Лазара у Врби. Враћајући се, затече Милоша у авлији и пожали му се:
– Помагај, комшија! С агом вучитрнским сам се замерио. Био је дрзак према ћеркама Лазаревим. Ја сам га укорио, а он ми, пред славарима, припрети да ће да ме убије.
Милош се замисли: „Пашче турско, дошао на славу, скрнави славску трпезу, а још и прети!” Онда се обрати Гају:
– Не брини, показаћу му ја коме прети! – па уђе у кућу, узе пушку, изађе на Падине и кад подно Проваљене њиве угледа агу и његову пратњу, викну:
– О, аго, матер ти, дођи, чекам те, да видим кога ћеш ти да убијеш!
Утом подиже пушку и опали у њиховом правцу. Ага се уплаши.
– О, Милош, смири се! – узврати помирљиво. – Ја сам се са Гајом само шалио.
Па скрену с пута и одјури преко утрине. За њим се запути и његова пратња.
Једном је Милош сишао у варош да прода волове. Они силни, најбољи на пијаци, а он поносан, тимари их и чека купце.
Вешти трговци, Арнаути, обилазили су Милоша, загледали волове, нудили неку багателу и одлазили код других продаваца стоке.
Милош је чекао. Знао је да на пијаци нема бољих волова од његових и на заједљиве понуде није одговарао.
А кад Ћазим поче чешће да навраћа код њега и да се дуже задржава, загледајући воловима у зубе, врат и хрбат, Милош се понада добром пазару.
Ћазим најзад изговори цену која Милошу није била по вољи и увређено рече:
– А, матер ти, мислиш да овакве волове узмеш за џабе!
Ћазим се брецну, унесе се Милошу у лице и просикта:
– Коме ти псујеш матер?
Потом се окрете и убрзо се врати с неколицином својих сународника.
Милош се нађе у неприлици. Покушао је да им објасни да је то узречица коју стално изговара, али без успеха. Арнаути су знали за Милошеву нарав и снагу. Зато су насртали обазриво и нису се усуђивали да крену у отворен сукоб.
Чувши за свађу на пијаци, убрзо стигоше жандарми. Кад виде Милоша окруженог групом Арнаута, командир се насмеја и рече:
– Да није било „матер ти”, Милоше, кад је оволика сила навалила на тебе?
– Јес’, матер ти, ја нисам мислио да их увредим – рече Милош и поздрави се с командиром и осталим жандармима.
Примиривши се, Арнаути су ћутке загледали волове и најпосле се погодише за цену. Дадоше паре и поведоше волове уз Баир.
И Милош убрзо крете према свом селу на Рогозни.
Догађаја с пијаце дуго се сећао. Размишљао је често шта је све могло да се догоди да нису наишли жандарми који су га познавали.
И много пута после ујео би се за језик кад би му дошло да ту опаку узречицу пред неким изговори.
Све награђене приче објављене су у књизи Србија на размеђи векова.