Неизмишљени ликови је збирка од шеснаест приповедака Григорија Божовића које приказују заједнички, комшијски живот Срба и Турака на простору Старе Србије. Ова књига објављена је први пут 1940. године, а Порталибрис ју је сада уврстио у своју едицију Отргнуто од заборава, као и друге његове збирке приповедака: Робље заробљено и друге приповетке, Приповетке, Под законом, Узгредни записи. Поред овога, објављени су у Порталибрису и путописи Урезане истине, Са седла и самара.
Књижевни рад Григорија Божовића, нажалост, пао је у заборав. Не чита се у школама, није у литератури ни на факултету, а то је незаслужено. Његов приповедачки стил је изузетан, језичко-стилска средства којима се служи оно је што га чини посебним, а с друге стране, његова прецизност у описивању, представљању, надахнуће, емотивни набој – све га то сврстава у ред квалитетних писаца и требало би га обавезно читати. Врло често га називају косовским Андрићем, јер су његови приповедачки квалитети врхунски, врло му је јасан стил, а опет обојен локално, са обиљем турцизама. То се може видети како у збирци Неизмишљени ликови, тако и у другим његовим збиркама и путописима. Уз Бору Станковића, Анђелка Крстића и Зарију Поповића, Григорије Божовић описује живот људи са наших прошлих јужних простора.
Божовић говори о тешким и потресним судбинама Срба под Турцима и након њих. Неки његови јунаци храбро пркосе времену и свим притисцима који долазе од Турака и Арнаута. Они се чврсто држе своје православне вере и не би се потурчили ни за шта, или, ако су потурчени, поново се покрштавају. За разлику од таквих, неки, премда воле своје, не могу више да трпе зулуме и да буду под ропством, те газе понос прихватају ислам.
Приповетке из збирке Неизмишљени ликови имају и симболичне наслове: Два су бора напоредо расла, Кад се времена сучељују, Ако је и за веру – доста је, Доста, ако је и за крст. Оне потврђују све оно што је наведено претходно. Углавном су то приче које причају о пријатељима различите вере и националности, о њиховом суживоту, заједничким радостима и мукама. На крају, поставља се питање да ли је уопште могуће пријатељство у таквим условима, односно у таквој некадашњој атмосфери. Требало би да једна реченица из приповетке Преко леденица да одговор на то питање: „Лијепа ли разговора између дина и крста.”
Можда најјачи утисак на читаоца остави прича Доста, ако је и за крст.
„Бјелопољцу Завиши Раковцу, трговцу и једном од првих људи у граду, снемогло се већ да и даље борави у својој вери. Смучило му се на њену липову слабост, на све њено проклетство, које изједна немилосрдно прати њене следбенике ево пуних пет стотина година. […] А ето, и он сам памти ко се све потурчио и ко је у свакој божјој питомини око зеленога Лима постао бег и спахија, ага и субаша. Хе, зна он ко је и какав је у крсту био градски чауш Смајо Мухамедовић, па му се данас сваки рајетински ћепенак диже на ноге кад пролази чаршијом као паши.”
Неизмишљени ликови Григорија Божовића заиста нису измаштани, него су стварни. Добар је осећај читати о великим јунацима, неустрашивим људима, који бране своје, негују пријатељства и родбинске односе; читати о оним великим који, и упркос томе што су различитих вера од комшија, показују своју доброту и људскост и помажу у невољи и сиротињи. Овакви јунаци подносе своје боли достојанствено, па тако је и Рам-Јела, из истоимене приповетке, када су му довели мртва сина, забранио да се плаче, напротив, он шенлучи, само зато што „јуначкој смрти се радују јунаци”.
Једина приповетка из збирке Григорија Божовића Неизмишљени ликови која носи наслов по жени јесте Стана Љешњак. Она сведочи да и крхке, младе девојке могу да поднесу много којечега и да нема страха кад је у питању породица, за коју сви знају да је светиња, и врло цене све оно што храни заједницу. Овде се види какав је однос сељака према стоци и живини. Свесни да захваљујући животињама прехрањују чланове породице, родитељи су научили Стану одмалена да сељак чува своју имовину, да гази чврсто и по леду и по сунцу. Петнаестогодишњој Стани је нестала коза и без колебања одлази у шуму, по дубокој планинској ноћи, да дође до пећине Ђатла.
„Једва је преболела; да не би у незнан отишло шта све могу да поднесу сељачки живци са сјеничке висије… и код нејаких шипарица…”
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге збирке приповедака, међу којима су: Вечито дужни Анђелка Крстића, Приповетке из Старе Србије Зарије Поповића, Стари дани Борисава Станковића, Међудневица Милана Ђ. Милићевића, Кањош Мацедоновић и друге приповетке Стјепана Митрова Љубише и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса.
Књигу Неизмишљени ликови погледајте ОВДЕ, а сва дела Григорија Божовића ОВДЕ.