Марков гријех је мање познат роман Светозара Ћоровића, али мајсторски је написан и вреди да га поново читати и оживети га. Стога, објављујући га у едицији Отргнуто од заборава, Порталибрис издавањем овог романа омогућава читаоцима да се боље упознају са Ћоровићевим стваралаштвом, јер осим његовог Стојана Мутикаше, његови други романи, приповетке, као и две драме, нажалост, нису скоро уопште познати широј јавности.
И Марков гријех је још једно књижевно дело које говори о животу људи из завичаја Светозара Ћоровића. Мостар и своју Херцеговину презентовао је у својим причама, те је тако овековечио дух свог краја и комшија. Он ствара аутентичну атмосферу, приказује средину у којој је императив очување вере и обичаја, заједништво и разумевање међу људима. Све то доказује и роман Марков гријех, који је објављен 1896. године. Са живописним мостарским колоритом и ликовима типичним за дато поднебље, ова књига одушевиће многе читаоце. Врло јасно и реалистички, Ћоровић ће читаоцу представити своје ликове и њихове животне приче. 
Млади Марко, главни лик, по ком роман Светозара Ћоровића и носи наслов (Марков гријех), заслепљен чарима фаталне Латинке, изневерава своју жену, оца доводи до очајања, запушта кућу и свесно срља у пропаст. Ово је његов највећи преступ. Издвојио се негативно из средине у којој су вера, пријатељство и поштовање традиције на првом месту. Овде се тежи да се очува патријархални дух и негује оно старо, док Марко тежи новом, тајанственом и забрањеном. Заправо, све док није осетио чари слободе, и он је био одан традиционалном и подразумеваном за такво место. Напустио је Херцеговину, отац га је дао у Трст на школовање. Када се вратио, све је почело да му смета. Гушио га је простор у ком се и даље осећају последице турског, а највише му је сметало што се његова Сока, пријатељица и симпатија некадашња, сада покрила, као права Туркиња, те се скрива од мушких погледа. Зато Марка туђинкин враголасти поглед увлачи у једну мрежу из које тешко да ће се моћи извући, јер оне су биле слободне и да се крећу јавно, не сакривајући се ни од кога, да се друже са свима, да коментаришу, заводе. Није случајно ни то што је ова туђинка Латинка, јер, како кажу, „Латини су старе варалице” и сигурно наводе на грех.
Док је он волео Латинку и био опчињен њоме, дотле га је скромна Сока волела и поштовала тихо, скромно, надајући се да ће ипак честитост и неисквареност победити.
„Он није знао да љубав може бити и нијема; он је хтјео ријечи, ватренијех, љубавнијех ријечи, какве је знала изговарати само Мара.”
Марков гријех је роман о љубави и издаји, страсти и породичним дужностима, али и искупљењу и праштању. Читајући, читалац ће закључити да се све може исправити док год људи имају праву и искрену особу крај себе. Роман краси аутентичан језик Мостараца, турцизми, којима обилује, живописни ликови, динамична радња, па представља прави бисер у књижевном опусу Светозара Ћоровића.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и други мање познати романи, међу којима су: Назарени Јаше Томића, На прелому Ника Бартуловића, Просиоци Лазара Комарчића, Порушени идеали Светолика Ранковића, Сељанка Јанка Веселиновића и многи други.
Књигу Марков гријех погледајте ОВДЕ, а сва дела Светозара Ћоровића ОВДЕ.