Чедомиљ Мијатовић био је значајни српски политичар, дипломата и историчар, па његов књижевни рад израста на темељима фасцинације српском традицијом и народним доживљајем српског средњег века као најсветлијег тренутка националне историје. Његови романи били су не само популарни већ и релативно добро прихваћени у први мах, али нису издржали строги суд новог времена и нових уметничких вредности које су заговарали Богдан Поповић и Јован Скерлић. Тек у последње време јављају се критичари који покушавају да превреднују његово дело и дају Чедомиљу Мијатовићу његово заслужено место у српској књижевној историји.
Превасходно романтичарски карактер његових дела вероватно је и главни разлог његовог лошег пријема код критике. Књижевноисторијски гледано, његови романи су једноставно застарели, писани у време када су нове тенденције у књижевности већ доминантне.
Сви романи Чедомиља Мијатовића одређују се као историјски романи са снажном просветитељском и родољубивом основом, која се најбоље види у романтичарском односу према српском средњовековљу. Радња се смешта на српски двор, у племићко и владарско окружење, бави се високим карактерима у преломним тренуцима не само њихових приватних живота, већ и њихових владарских улога. Његови јунаци су идеализовани ликови који своју личну срећу жртвују општем добру, свесни своје владарске одговорности и своје историјске улоге.
Чини се да сам Чедомиљ Мијатовић никада није имао намеру да створи велико књижевно дело, већ је своје романе писао са јасном просветитељском намером – да поучи и забави своје читаоце. Тако, у предговору Краљичине Анђелије, сам писац јасно износи своју намеру:
„И ево данас, у мојој осамдесет шестој години, ја пишем један роман, у коме покушавам исписати верну слику те добре и дивне жене, па да побудим наш народ да од своје цркве тражи да краљицу Јелену, жену краља Уроша I Немањића, родом Францускињу, прогласи светитељком!”
Будући да је Чедомиљ Мијатовић био западно оријентисани дипломата, српско-француско пријатељство има важно место у роману Краљичина Анђелија. Намера је да се покаже како су везе између две државе много дуже, дубље и природније него што се на први поглед чини. За писца, Јелена Анжујска, српска краљица француског порекла, представља симбол јединства двају народа. У роману Краљичина Анђелија, овај однос Србије и Француске сликовито је представљен и братимљењем француског трубадура и српског гуслара.
Главни лик овог романа је Анђелија, дворска дама нижег властелинског порекла у којој се остварује идеал српске жене: чиста и невина, пожртвована, милосрдна, верна и очаравајућа, Анђелија ће жртвовати своју личну срећу, оличену у љубави према младом краљу Милутину, зарад добробити српске државе. Удаће се за недрага, да би спасила свог оца, али ће и мужа успети да преобрати у хришћанског витеза спремног да положи свој живот за ослобођење Христовог гроба.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздати и други мање познати романописци као што су: Јован Стерија Поповић (Роман без романа), Лазар Комарчић (Два аманета, Један разорен ум, Једна угашена звезда), Драгиша Васић (Црвене магле, Деветсто трећа), Јаков Игњатовић (Васа Решпект, Вечити младожења, Патница, Милан Наранџић, Чудан свет) и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је online куповина књига.
Сва дела Чедомиља Мијатовића можете пронаћи ОВДЕ.