Коста Абрашевић(1879-1898) био је српски социјалиста, мислилац и песник. Његово име сачувано је у називима школа и уметничких друштава али многи о њему готово да ништа не знају. Истина је и да је сачувано релативно мало података о његовом животу.
Познато је да му је мајка била Гркиња, а отац Србин. Живели су најпре у Охриду, а затим се преселили у Шабац, где Коста почиње очев надимак Абраш да користи уместо презимена.
Иако је младост провео у релативно малом месту као што је Шабац он долази у додир са социјалистичким идејама и одмах одлучује да се бави њиховим ширењем. Оснива кружоок у коме су му се придружили млади истомишљеници, а бавили су се и уређивањем два листа: Омиров венац и Грбоња. Судећи по томе да је у питању био крај деветнаестог века са Абрашевићем и његовим истомишљеницима Србија је добила врло напредну омладину, и сјајног песника.
Коста Абрашевић се бавио и превођењем. Занимали су га и инспирисали немачки песници Ханс Левер и Обенхалд, те их је преводио на српски желећи тиме да се јавност упозна са њиховим новим и свежим идејама и надахнућем. Та чињеница сведочи и о његовом познавању језика, иако није био до краја формално образован – напустио је гимназију након 6. разреда због болести.
Стваралаштво Косте Абрашевића, његове песме, у којима опет доминирају социјалистичке идеје, прикупљене су и издате тек постхумно. То је реализовала група великошколаца 1903. Међутим, њихова вредност и значај су велике јер су приказ самог извора нових мисли које ће тек неколико деценија касније утицати на политичку ситуацију, државно уређење, доживљај света. Песме су превођене на румунски, албански, руски, и имају посебно место у нашој и светској књижевности, а Коста Абрашевић представља претходника најважнијих социјалистичких песника источне струје – Мајаковског , Јесењина, Јевтушенка, јер је заправо стварао неку деценију пре њих.
Можда најпознатија песма је Црвена која има хармоничан спој идеје, композиције и песничких фигура.
Коста Абрашевић доживео је неправду да у духу освртања од социјалистиког и комунистичког периода, идеологије и режима, сасвим падне у заборав.
<ем>Црвена је крвца што кипи у нама;
<ем>Црвена је муња што облак пролама,
<ем>Црвено је небо кад се зором смије,
<ем>Црвен нам је барјак, што се гордо вије.
Порталибрисово издање подсећа на овог сјајног песника чије стваралаштво није само идеолошко већ квалитетан уметнички и духовни крик младости и побуне против свих неправди и мањкавости света у коме живимо.
Подсећамо да су у оквиру ове едиције реиздата и дела заборављених писаца као што су: Милица Јанковић (Плава госпођа, Људи из скамије), Јаша Продановић (Наши и страни), Душан Радић (Село), Слободан Ј.Јовановић (Споменица), Драгутин Илић (Хаџи диша, После Милијон година) и тд. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.
Дела овог аутора можете пронаћи ОВДЕ.