„Живот нашег народа је тежак. Увређен је па му је тешко. Али дух у њему није умро”, приповеда Павле Марковић Адамов у збирци прича На сẽлу и прелу.
Где се скривало „Сẽло и прело”? Крајем 19. и почетком 20. века судбине многих књижевника зависиле су од суда Јована Скерлића, српског књижевног критичара и књижевног историчара. Адамов је углавном добијао негативне критике, што је главни разлог мање популарности овог дела. О нападима Јована Скерлића Адамов у својим писмима пише: „Тај човек чисте памети напада мене и све што је од мене. А видим раскорачио се тамо по Београду, па он води главну реч, он сазива на зборове кога хоће, он је већ и као професор српске књижевности на Универзитету узео под своје критику и књижевност и српску и светску. А највише се окомио на Бранково коло и мене”.
Ипак, у његовом раду Скерлић је препознао и оно што дело краси: гладак и чист језик, искрену осећајност, реалне слике сеоског живота, природну нежност и топлину, као и интерес за фолклор.
Дело На сẽлу и прелу садржи и карактеристичну лексику Срема, те њом, сугестивним описима и динамичном нарацијом дочарава врело народног живота с краја 19. века: атмосферу окупљања и славља уз играње кола, свет младалачких љубави, несрећних судбина, доживљај рата, сиромаштво, веровања, српски народ који пева и кад је срећан и кад му је тешко. Павле Марковић Адамов дочарава несаломиви дух народа и програмски изриче да српски народни друштвени живот није тако низак да у њему будан дух не би могао наћи из дана у дан новога полета, те представља наш народ као непресушну инспирацију.
Као и код многих великана, књижевни значај Адамова је препознат тек постхумно. Први корак ка исправљању ове неправде учинила је Културна радионица у Сремским Карловцима, установивши књижевну награду са именом Павла Марковића Адамова. Потом је његова кућа претворена у Завичајни музеј и уређен његов запуштен гроб.
Порталибрисово издање које ће се ускоро појавити једно је у низу напора да се оживи име заборављеног писца Павла Марковића Адамова и подсети на његово значајно дело На сẽлу и прелу. Циљ је да скрене пажњу на писца који је продавао своју имовину како би штампао приповетке, често потписиване псеудонимом, и како би уређивао часопис Бранково коло.
Подсећамо да су у оквиру ове едиције реиздата и дела заборављених писаца као што су: Милица Јанковић (Плава госпођа, људи из скамије), Душан Радић (Село), Сибе Миличић (Жена и човек), Слободан Ј.Јовановић (Споменица), Драгутин Илић (Хаџи диша, После Милијон година), Стеван Сремац (Поп Ћира и поп Спира), Борисав Станковић(Коштана и Ташана, Нечиста крв, Газда Младен) итд. Едиција Отгнуто од заборава коју у целини можете видети на Порталибрисовом сајту и куповати књиге онлине.
Дела овог аутора можете видети ОВДЕ.