Стојан Живадиновић је један од наших писаца чија су дела била заиста вредна, али то није било довољно да би остао актуелан. Рођен је 1889. године у Сокобањи, а умро 1942. године у Београду. Политичка дешавања у том времену довела су до тога да се његова дела одложе са стране и не буду читана, а он је постао „заборављени” писац. Био је приповедач и романсијер, а Правни факултет је завршио у Паризу.
Како се школовао у Паризу и осетио душу Француске, за нека његова дела Француска му је била инспирација. Много је волео завичај и своје људе, све оно што је карактеристично за историју свог народа уносио је у своју књижевност, а такође није оскудевао ни у давању аутобиографских детаља. Чак и када радњу смешта у Француску, он се труди да причу протка аутобиографским елементима.
Госпођа Загонетка је роман који је објављен 1925. године. Догађаји у овом роману одвијају се у Француској, али многи критичари и тумачи сматрају да и у њему има аутобиографских података. Каква осећања је имао према Француској и француском народу можемо видети и из овог романа: „Није ни осетио да је ово земља која се мора волети, која осваја на јуриш. Бог је на њу просуо све дарове небеске. Племениту лепоту природе још су већма повећали људи. Да је Француска насељена каквом другом расом, сва би драж предела ишчезла.” Госпођа Загонетка је дело које има високу књижевну вредност и оставља упечатљив утисак на читаоца. Приказујући реалне ликове, онакве какви јесу са свим својим манама и врлинама, Живадиновић покушава да се приближи што више својој читалачкој публици. Иако се радња одвија у Француској, Живадиновићев роман је прожет детаљима који говоре о његовом завичају, који никада није напустио. Тако се на неким местима у роману помињу описи српског народа и карактеристике типичних Балканаца и Срба. Ликови романа осећају живот у правом смислу те речи: осећају лепе ствари које им доноси радост живљења, а исто тако их судбина доводи у искушења, па ће доживети и многе боли. Главни јунаци су Степановић и Маргарита, или „Госпођа Загонетка”, како је сам Степановић зове.
Разочаравши се у Ивону, жену с којом је био у љубавној вези, Степановић одлази у Тулон и проводи неко време у касарни. Са Митровићем, студентом технике, Степановић проводи време разговарајући, а касније и станују један поред другог. Из тог стана је приметио Маргариту, која му је „изгледала као једна од оних живих и темпераментних Францускиња, којима се толико пута дивио на улици и жалио у себи што не сме да им приђе”. Њихова љубавна игра креће са топлим погледима и осмесима које једно другом упућују док се гледају с прозора. Писац ће нам до краја романа све више голицати машту и с нестрпљењем ћемо да пратимо њих двоје и да очекујемо расплет њихове судбине.
Велику пажњу Стојан Живадиновић посвећује и фабули, која ће са много заплета постати доминантна и држаће читалачку публику до краја романа будном и заинтересованом. Његови јунаци, по много чему блиски читаоцу, живе интензивним животом. Невероватни описи дешавања, описи карактера личности, народа, њихових душевних стања, реакција и поступака у одређеним моментима, занимљиви заплети, који у нама буде радозналост, чине да ово дело буде смештено на високој позицији у књижевности.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и други љубавни романи, међу којима су: Гила Тодора Љ. Поповића, Аристид и Наталија Атанасија Стојковића, Велимир и Босиљка Милована Видаковића, и многи други. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Госпођа Загонетка погледајте ОВДЕ, а сва дела Стојана Живадиновића која је Порталибрис објавио ОВДЕ.