Сима Лукин Лазић (1863–1904) био је књижевник, новинар и драмски глумац.
Рођен је у Босанском Броду 15. августа 1863. године у трговачкој породици Лазић. Основну школу завршио је у Шапцу, а гимназију у Београду, иако је приводио крају, напустио је након треће године. С обзиром на то да није добио диплому завршене средње школе, а био је малолетан и није могао у рат српско-турски као добровољац, одлази у Крагујевац и учи се трговини. Након тога се ипак опредељује за бављење глумом, те је Сима Лукин Лазић тада постао члан разних путујућих позоришних група. Његова прва улога у Српском народном позоришту у Новом Саду била је улога Никефора из историјске трагедије Градиња и син му Немања аутора Мите Поповића. Неке друге од његових позоришних улога су Дужде од Млетака (Отело), Ранко (Смрт Стевана Дечанског), Кнез Радомир (Добрила и Миленко), Биров (Вампир и чизмар) итд.
Лазић је живео у Београду и радио као новинар. Аутор је различитих текстова национално-политичког садржаја, али писао је и хумористичко-сатиричне, историјске и књижевне текстове. Заправо, његово прво јављање у новинама било је 1886. године у хумористичком листу Стармали, који је излазио у Новом Саду и чији је уредник од 1878. до 1890. био Јован Јовановић Змај. Сима Лукин Лазић је у Београду уређивао Бич: лист за шалу и сатиру, који је излазио од 1. априла 1889. до 23. октобра 1890. Сарађивао је још и са часописима Врач погађач, Србобран, Одјек, Застава, Невен, Бранково коло и другим.
Писао је радове и у стиху и у прози, аутор је бројних афоризама, епиграма и много историјских списа. Био је велики родољуб, што се види и у делима чији је аутор. Пошто је неки део свог живота посветио и позоришту, Сима Лукин Лазић написао је чланак Поглед са позорнице на позорницу, у ком даје свој општи поглед на позориште, на глумачки одзив и жели да се ствара озбиљна позоришна критика.
Једно од познатијих Лазићевих дела јесте Кратка повјесница Срба: од постања Српства до почетка XX века, која сведочи чињеници да га је још од младости красио изражени патриотизам. Ништа мање нису познате и књиге Срби у давнини и Србин од Србина. Ова прва, Срби у давнини, полемичка је расправа о пореклу српског народа и српског имена, као и о насељавању Срба на Балкан. У књизи Србин од Србина Сима Лукин Лазић представља свештеника и историчара из Карловца Николу Беговића, који је био и борац за православље.
Лазић је аутор и познате књиге Двије оскоруше: једна мени, друга њему, објављене у Загребу 1895. године.
Он је био ожењен Зорком Милетић, синовицом Светозара Милетића. Живот му је био доста интензиван, радио је пуно, а стално се борио са болестима. Умро је у својој четрдесет првој години 19. јула 1904. у Рајићу, месту у Славонији.
Сва дела Симе Лукина Лазића можете погледати ОВДЕ.