Радоје Домановић (1873–1908)
Радоје Домановић био је српски реалистички књижевник, приповедач и сатиричар; творац српске сатиричне приповетке. Рођен је 16. фебруара у селу Овсиште, код Крагујевца. Породица се доселила у Шумадију из Херцеговине. Отац Радоја Домановића, Милош, био је, за своје време, изузетно образован човек. Школовао се на богословији, и по завршетку студија радио је као учитељ, али се бавио и различитим уносним пословима, те је стекао приличан иметак. Радојева мајка, Персида, била је ћерка имућног газде. Радоје Домановић је основну школу завршио у селу Горње Јарушице, гимназију у Крагујевцу, а студије филозофије на Великој школи у Београду. Радио је као наставник српског језика у гимназијама у Пироту, Врању и Лесковцу.
За време учитељевања у Пироту упознао се са Јашом Продановићем, српским политичарем, научником и књижевним критичарем, па се политички ангажује. О познанству са Домановићем Јаша Продановић ће писати у својим књижевним есејима Наши и страни. Као отворени противник режима Обреновића, заговорник републиканских идеја у доба монархије, Радоје Домановић је прогањан, често премештан и отпуштан из службе. Познат је његов оштар критички говор о положају просветник радника у Србији, због кога је и остао без посла. Тада ће написати приповетку Укидање страсти.
Године 1895. Радоје Домановић се оженио Наталијом Ристић, са којом је имао троје деце, ћерку Даницу и синове Драгишу и Зорана. Породица због немаштине веома тешко живи. После губитка посла, Домановић се издржава од писања. Како се и после пада режима краља Александра Обреновића у земљи не догађају значајније промене, Домановић не престаје да критикује владу и покреће свој политички часопис Страдија. 1905. године добиће уноснији посао шефа коректора Државне штампарије и на том положају остаће до смрти.
Радоје Домановић умро је у Београду у 35. години живота, 17. августа 1908. године.
Књижевни рад Радоја Домановића
Радоје Домановић најпознатији је и највећи српски сатиричар. Књижевну каријеру почео је реалистичким приповеткама са темама из сеоског живота. Прву приповетку, На месечини, објавио је у часопису Јавор 1893. године. Убрзо почиње да пише сатиру, која више одговара његовом темпераменту и духу. У својим сатирама Домановић ће веома оштро, али и духовито, критиковати, са једне стране, власт огрезлу у корупцију, насиље, лажи и лудорије, а са друге, ропски послушно грађанство, толико застрашено да и не покушава нешто да промени.
Радоје Домановић описивао је људе и карактере времена у којем је живео, међутим, као и увек када је реч о истински великим уметницима, његово дело надилази одређен, локализован друштвени моменат, важи за све историјске тренутке, па и овај данашњи. Најпознатије сатире Радоја Домановића, класика српске приповетке, су Страдија, Данга, Вођа, Мртво море, Марко Краљевић по други пут међу Србима, Размишљање једног обичног српског вола, Сан министра.
Издавачка кућа Порталибрис је у оквиру своје едиције Отргнуто од заборава објавила Сатире и приповетке Радоја Домановића.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава реиздата и дела других српских писаца као што су: Јован Стерија Поповић (Џандрљив муж и друге драме, Изабране комедије, Роман без романа и Женидба и удадба), Јован Јовановић Змај (Ђулићи и Ђулићи увеоци, Песме), Милован Глишић (Приповетке), Бранислав Нушић (Општинско дете, Хајдуци, Аутобиографија, као и друга дела), Стеван Сремац (Ивкова слава, Поп Ћира и поп Спира, Вукадин и друге приповетке, као и остала дела овог аутора) и других. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина.
Сва дела Радоја Домановића можете видети ОВДЕ.