Милан Вукасовић је српски књижевник, баснописац и афористичар рођен у Београду 1882. године. Већи део свог живота провео је у Француској, у Паризу, где је и умро 1970. године. Његова најпознатија дела су: Сто басана, Мој гавран и Кроз живот.
У Порталибрисовом издању под називом Приповетке и басне сабране су неке од Вукасовићевих најпознатијих и најуспелијих прича. Његовим кратким приповеткама доминирају сликовити и лирски описи природе, пејзажи у којима је наглашен лични, субјективни тон. Интензиван, поетски доживљај субјекта пред величанственом, затрашујућом а предивном, снагом природе чини оквир приповедања. Девет приповедака Милана Вукасовића сабрано је у издању Приповетке и басне: У бури облака и крша, Два водена коса, Град, Зора на селу, Гарова јуначка смрт, Сребрнаста рибица са Усоре, Каплар Адам, Трич и Рањеник.
У бури облака и крша је узбудљива лирска импресија успона на Ловћен, узбуркане природе и непредвидивих временских прилика о којима одушевљени субјекат сведочи. Два водена коса су врло необична и напета ловачка прича, у којој се сусрет са лепотом природе завршава трагично и горко. Приповетка Град доноси драматичну временску непогоду, подсећајући на истоимену приповетку Јанка Веселиновића, али овога пута из наивне дечије перспективе. Кроз дечију радозналост и искуство испричана је и Зора на селу, где смо сведоци буђења целокупног сеоског домаћинства, животиња и људи последњег лепог и ведрог дана јесени. Гарова јуначка смрт је права реалистичка приповетка, у којој окупљеној дечурлији у топлој летњој вечери стари Јаго прича страшну причу о псу Гару и његовом кобном окршају са курјаком. Сребрнаста рибица са Усоре је интересантна прича о дечијем доживљају са пецања у ком је сабран и први дечији сусрет са борбом за опстанак и смрћу, значајним питањима кроз која нас води невина дечија природа.
Каплар Адам, Трич и Рањеник, тематски блиске приповетке, доносе трагичне судбине војника: Адам и Трич једноставно не могу да се прилагоде војничком позиву, први зато што је добричина и не може да се супротстави увредама и зачикавањима осталих војника, а Трич је малоумник који уместо сажаљења и разумевања наилази само на грубу шалу и – војни затвор. Рањеник је прича о рањеном војнику чија се тиха драма одиграва у окружењу бучног свакодневног живота, где има премало времена и стрпљења за туђе муке, сва у наглашеном контрасту између смрти појединца и живота колектива.
У баснама Милана Вукасовића илуструју се општи животни односи и морална начела на оштроуман, духовит и јасан начин. Српски писац и афористичар Милан Вукасовић враћа се истинама и вредностима од универзалног значаја, али сада у критичком односу према новом, модерном друштву. Занимљив је и пишчев избор да уопште пише савремену, уметничку басну, јер басна након епохе просветитељства, односно након Ла Фонтена и Доситеја, као књижевна врста престаје да постоји. Басна је имала изузетно важно место током ове епохе због поуке и користи коју је својим читаоцима имала да пренесе. Због тога је посебно значајно то што код Вукасовића басне сасвим губе овај просветитељски циљ, и уместо класичног наравоученија имају прави модеран коментар, ироничну опаску или афористичну поенту.
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис реиздати и други мање познати аутори као што су: Тодор Љ. Поповић (Гила), Стјепан Митров Љубиша (Причања Вука Дојчевића), Анђелко Крстић (Вечито дужни, Приповетке, Приповетке, књига друга), Стојан Живадиновић (До последњег даха, Приповетке). Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.