Михаило Полит-Десанчић (1833–1920) био је познати српски књижевник, новинар, политичар и адвокат.
Рођен је у Новом Саду 16. априла 1833. године од оца Јована Полита и мајке Јулијане Десанчић. Отуда је и настало његово презиме Полит-Десанчић. Његова сестра Савка је била удата за Јована Суботића, ког Михаило често помиње у својим Путним успоменама.
Учио је грчку основну школу са српским језиком. Гимназију је похађао у Новом Саду, а касније му је у Бечу приватно држао предавања Светозар Милетић, који је на њега оставио велики утисак, те Михаило Полит-Десанчић постаје Милетићева десна рука. Њих двојица заједно важе за најпознатије политичаре некад у Војводини. На студије права Михаило одлази у Париз 1853. године, а четири године касније дипломирао је у Бечу. У овом центру интелектуалне елите упознао се са Ђуром Даничићем, Бранком Радичевићем, Вуком Караџићем.
Врло је био ангажован на пољу политике. Био је секретар Хрватске дворске канцеларије, посланик у Хрватском сабору. До 1867. био је на позицији секретара Банског стола у Загребу, када је то место напустио да би путовао на Етнографску изложбу у Москву. Овде је држао говор о Источном питању, па се због тога, по повратку, сели у Нови Сад и напушта Загреб, за који се био одлучио када је желео да отпочне адвокатски рад. Адвокатуру ће започети у Новом Саду од 1870. године. Наравно да је Михаило Полит-Десанчић овде био пословно ангажован са Милетићем и Српском народном слободоумном странком. Такође је био члан Уједињене омладине српске. У периоду од 1873. до 1884. био је посланик Угарског сабора.
По распаду Српске народне слободоумне странке и поделе на Радикалну и Либералну, Полит-Десанчић се опредељује за Либералну и постаје њен председник. Године 1898. се повукао због породичних проблема, али тада тек почиње његов значајни политички публицистички рад. Власник је и издавач Браника, политичког листа Срба у Војводини, који је излазио од 1885. до 1914. године. Писао је чланке и за листове Народ и Застава.
Осим политичких текстова, Михаило Полит-Десанчић пише и приповетке, позоришне комаде, путописе и мемоарску прозу. Текстове објављује у популарним часописима Јавор, Летопис Матице српске, Српско коло, Даница, итд. Његова најпознатија дела су: приповетка Вереница Црногорка, драма Бранивој, кнез захумски, путопис Путне успомене, мемоарска проза Како сам свој век провео, коју је након Михаилове смрти објавила ћерка му Владислава.
Михаило Полит-Десанчић био је дописни члан Српског ученог друштва, члан Матице српске и почасни члан Српске академије наука и уметности. Такође је припадао скупштини Српског народног позоришта у Новом Саду.
Умро је у Темишвару 30. марта 1920. године, а сахрањен је на Успенском гробљу у Новом Саду.
Сва дела Михаила Полита-Десанчића која је Порталибрис објавио погледајте ОВДЕ.