Живот Петра Прерадовића
Петар Прерадовић (1818–1872) био је српски песник и драмски писац, један од најзначајнијих представника илирског покрета. Породица Прерадовић била је православне вере и пореклом из Старе Србије, а настанила се у Војној крајини у 17. веку, још пре Велике сеобе Срба. Породица је живела у горњој Бачкој, у околини Сомбора, али се средином 18. века преселила у Горњу крајину.
Петар је рођен 19. марта 1818. године у селу Грабровница код Питомаче (данас Хрватска). Отац, Јован Прерадовић, био је војни официр. Породица ионако није била богата, а после преране смрти оца, када је Петар имао само десет година, наступају тешки дани. Мајка, Пелагија, остаје самохрана удовица, и са муком одгаја децу.
Иако је Петар крштен у православној вери, у цркви у селу Мала Трешњевица, где су му касније и родитељи сахрањени, пошавши у католичку војну школу постепено долази до његовог покрштавања и понемчавања. То ће имати изузетно великог утицаја на његово књижевно стварање. Школовање је започео у Грубишном Пољу, па наставио у Ђурђевцу и војничкој школи у Бјеловару. Отада заправо почиње његово школовање у војним институцијама.
Са дванаест година уписује Војну академију у Бечком Новом Месту, 1830, и током тих осам година школовања дошло је до његовог практичног покатоличавања, иако формално није до тога дошло. Такође, школујући се на немачком језику, полако заборавља свој матерњи, српски језик, па се 1838. године једва споразумева са мајком и сестром Маријом.
Као официр хабзбуршке војске, Прерадовић је служио у различитим местима широм монархије. Одмах по завршетку Војне академије одлази на прву службу у Милано (1838), где се и упознао са писцем Иваном Кукуљевићем Сакцинским, који му и помаже да се врати матерњем језику, односно писању стихова на српском језику, јер је Петар до тада писао поезију само на немачком. Такође, у овом периоду почињу да га интересују политичке прилике хрватског и српског народа у Хабзбуршкој монархији.
Од 1842. служи у Задру. Тада је и написао своју прву песму „Посланица Шпири Димитровићу”, посвећену овом истакнутом Которанину, у чијој су се кући често окупљали истакнути далматински Срби. Од следеће године службује у Далмацији, и тада, 1843, заправо објављује своју прву песму – „Далматинској зори”. После, током читаве своје војне каријере, службује по различитим местима данашње Србије и Хрватске, а тадашње Аустроугарске. Војну каријеру Петар Прерадовић завршио је са чином генерал-мајора.
Године 1851. био је ађутант бана Јосипа Јелачића, а двадесет година касније требало је да буде и сам именован за бана бановине Хрватске, али је пре тога преминуо. Имао је 54. године.
Петар Прерадовић је имао два брака. Оженио се 1848. Павицом де Понте, Италијанком, са којом је имао двоје деце, Душана и Милицу. Након њене смрти, оставши удовац са малом децом, поново се оженио, и то Немицом, гувернантом своје деце, Емом Регнеровом. Са њом је имао петоро деце.
Петар Прерадовић умро је 18. августа 1872. године у Фарафелду код Беча. Његови посмртни остаци пренети су у Загреб 1879. године, где је сахрањен на Мирогоју.
Књижевни рад Петра Прерадовића
Поезија
Петар Прерадовић био је један од најважнијих представника илирског покрета. Најпознатији је по својој лепој патриотској поезији, написаној на народном језику, у којој је усхићен скором ослобођењу и уједињењу свих Словена. Његова поезија је израз националне свести и љубави према домовини, језику и народном идентитету. Поред тема родољубља и слављења слободе, Прерадовић ће показати и читав распон роматичарских мотива, као што су љубав и туга када она није узвраћена, пролазност живота и жалост за младошћу која је прошла. Такође, карактеристичне су и његове религиозно-филозофске песме, у којима долази до рефлексија о смислу живота, смрти и људске судбине. Неке од најпознатијих песама су му: Путник, Језик рода мога, Зора пуца, Мируј, мируј, срце моје, Хрват или Србин. Издавачка кућа Порталибрис објавила је поезију Петра Прерадовића у књизи Песме.
Драмска књижевност
Драмско стваралаштво Петра Прерадовића обележено је истим основним одликама које има и његова поезија. Оно представља догађаје из српске националне историје, а одликује га наглашено родољубље, вера у словенско јединство и солидарност, а као највећи животни идеал поставља слободу. Написао је либрето Владимир и Косара и драмску алегорију Марко Краљевић.
Сва дела Петра Прерадовића погледајте ОВДЕ.