Драма Чучук Стана, комад у три чина с певањем, најпознатије је дело Милорада Петровића Сељанчице и посвећена је другој жени Хајдук Вељка. У продукцији Радио телевизије Београд приказана је 1972. године, у режији Љубише Ристића, а главне улоге играли су Светлана Цеца Бојковић и Милан Лане Гутовић.
У Народном позоришту у Београду премијерно је изведена 20. септембра 1907. године, а чувеној Софији Цоци Ђорђевић указана је част да изнесе главну улогу. Музику за драму компоновао је Стеван Христић, што је допринело томе да дело добије већу популарност. Осим извођења у Београду, драма је доживела успех и у Српском народном позоришту у Новом Саду. Главне улоге додељиване су Милки Марковић и Кочи Васиљевићу, Милеви Бошњаковић и Добрици Милутиновићу. Ове податке наћи ћете и издању Музеја позоришне уметности (Милорад М. Петровић: Чучук Стана, Београд 2001) у оквиру њихове едиције Драмска баштина.
Популарност овом делу даје већ и сама чињеница што је посвећена жени која је важила за неустрашиву јунакињу, спремну да се бори раме уз раме са мушкарцима, жени коју и дан-данас помињу сви. И на самом почетку драме она каже да жали што није мушко. Такође, Хајдук Вељко је историјска и легендарна личност, па је сигурно да су многи хрлили и да погледају позоришну представу и да прочитају драмски текст.
СТАНА:
С њиме је лако војеват,
И колико год сам пута слушала
О њему и јунаштву његовом,
Заболело ме је срце добога
Што и ја нисам делија,
И што ме мајка мушко не роди,
Их, ал’ би’ бећар била ја.
Насекла бих се глава душманских,
Науживала младости.
Хеј… младости, младости,
Што копниш ’вако узалуд?!…
Иако су критика и публика заволеле ову драму и њену драматизацију, није се могло рећи да је писац посао урадио мајсторски. У књизи Из позоришта предратне Србије Милан Грол говори о недостатку српских глумица које би изнеле и успеле да оживе ликове на позорници. Тако прича о Теодори Арсеновић, која је требало да изнесе лик Чучук Стане из истоимене драме Милорада Петровића Сељанчице, „коју је музика Стевана Христића убацила у народне комаде с певањем, али коју писац изван тог сензационалног имена није снабдео одговарајућим карактером пустоловне жене Хајдук Вељкове, за коју летопис не казује да је лепо певала, али зна да је пре смрти Вељкове била од њега разведена, јер он се оженио другом, а после смрти легендарног јунака да се преудала за нимало интересантног газда Јоргаћа” (Из позоришта предратне Србије, Порталибрис, Београд 2022).
Грол је такође писао како ово драмско дело подсећа на пасторалну игру, јер идиличне слике са почетка драме дефинитивно подсећају на то. Девојке и младићи певају и играју, неискварено се шале, заљубљени се задиркују, а Веселин, сеоски биров са чутуром и велики шаљивџија, ужива у тим срећним данима.
Милорад Петровић Сељанчица био је надахнут народном традицијом, обичајима и људима, те вероватно отуда и жеља да напише овај историјски комад. Замислио ју је као драму у три чина с певањем са местом радње у Сиколу и Неготину 1809. године. Хор има значајну функцију, све време, у сваком чину, присутан је и пропрати догађаје песмом. Последњи редови драмског текста Чучук Стана припадају хору, који песмом испраћа Хајдук Вељка.
Хајдук Вељко је и овде приказан као велики јунак, онај који својом снагом и довитљивошћу успешно савладава препреке и нарочито борбе са Турцима. Ипак, и он некад зна да се на моменте збуни. Интересантно је што нам баш ова драма Милорада Петровића Сељанчице приказује шта је то, или боље ко је то што највећег војводу доводи до тога да мало застане и да му срце заигра. Да ли је једно младо девојче, обучено у мушко одело, спремно да се бори за себе и одакле девојчету одважност и воља? Како тако смело говори?
ЦВЕТА:
Говоре да је леп и наочит,
А што је јунак!… Мој бабо прича,
Једанпут га је гледао
Када на своме Кушљи поносном
Пр’ну међ Турке ко̂ соко,
За њим његово јато бећара,
Не зна се ко је грознији,
И у трен ока покољ направи,
Одоше Турци безобзир.
Неког посече, неког прободе,
Неког кубуром разнесе,
А кад се врати под Баба Финку,
Сачекаше га лауте,
И после крвавог боја, покоља,
Чим се на дому обрете,
Потече песма, игра и свирка,
Бурно весеље окрете.
У драми Милорада Петровића Сељанчице наилазимо и на неке комичне ситуације, чиме она додатно заокупира пажњу читалаца. Иако знамо доста тога из историје и народних предања о Чучук Стани и Хајдук Вељку, Петровићев драмски текст приближиће нам још више догађаје и ликове и моћи ћемо сами да стварамо слике. Оно што не можемо у обичним текстовима наћи, даје нам ова драма. Говор и поступци ових ликова на прави начин дочаравају сцене из Сикола и Неготина, а ми, читајући и размишљајући, сазнајемо како је дошло до упознавања неустрашиве Стане и моћног Вељка.
Издање књиге Чучук Стана Милорада Петровића Сељанчице издавачка кућа Порталибрис реализовала је у сарадњи са Музејом позоришне уметности Србије.
Подсећамо да се у оквиру едиције Отргнуто од заборава налазе и друге занимљиве историјске драме, као што су: Задужбина Милорада Шапчанина, Лазар Милоша Цветића, Милош Обилић и Сан на јави Јована Суботића, Цар Лазар Матије Бана, Историјске драме I и Историјске драме II Јована Стерије Поповића и многе друге. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Књигу Чучук Стана погледајте ОВДЕ, а сва дела Милорада Петровића Сељанчице ОВДЕ.