Осим књижевности, Бодан Поповић говори и о другим проблемима у својим радовима, те се дотиче тема о уметности и језику. О свему томе можете читати у књизи Чланци и предавања, у којој су сабрани неки од његових радова. Посебно занимљиво читаоцу може бити то што се Богдан Поповић бави моралом, односно жели да укаже на праве животне вредности. Бавећи се моралом, пише о значају француске жене у 18. веку, за коју сматра да је увек актуелна тема и да је она центар збивања у целокупном друштву. Својим предавањима радо би да поучно утиче на оне који га слушају или читају. Кроз песму „Немају шта да обуку”, за коју каже да је објављена у Америци 1857. године, покреће проблем са којим се и данас сусрећу многи. На непосредан начин, кроз пример оних који брину о свом физичком изгледу, говориће слушаоцу/читаоцу да гардероба није важна:
„Оне неће никад разумети да је свака жена и девојка с паметним очима, обучена у памук и платно, много лепша од њих! Оне не могу разумети да су њихове скупоцене хаљине лепше у кутији и у излогу но на њима; пошто тада под хаљинама нема њих. Шта покривају те хаљине? Тело празне лутке; тело без душе и тело без главе…”
Када прича о књижевности, читаћете у Чланцима и предавањима, буни се против тога што књижевност нису сматрали за науку, јер не доноси прецизне информације. Он сматра да књижевност и васпитава, и подучава, и носи осећајну страну, тј. поетску, која ће помоћи човеку некад да побегне из сурове реалности и пусти своју душу да одмори. Коначно, „све науке подједнако заслужују да их човек негује”, и тиме треба да се водимо сви.
Богдан Поповић говори о српској књижевности, па расветљава погледе на Змајево песништво. Иако сматра да је обогатио књижевност свога народа, упоређује и аргументује став да је Јован Јовановић Змај велики песник и став Љубомира Недића да „Змај не само што није велики песник но можда никако и није песник”.
За Јована Скерлића има само речи хвале и залаже се за то да нико не може оповргнути његову високу вредност као књижевног критичара, који је правилно судио приликом разматрања књижевних дела. Остаје само жал што је Скерлић рано преминуо, али и, упркос томе, много је допринео развоју српске књижевности.
У Чланцима и предавањима Богдан Поповић, творац књижевне критике у српској књижевности, анализираће Шекспиров и Молијеров рад, али и многих других уметника, писаца и сликара.
Мишљење Богдана Поповића у вези са језиком довољно ће објаснити цитат његов из интервјуа који је дао поводом једне анкете, а наћи ћемо га у књизи Чланци и предавања:
„Добар језик се учи од оних који добро пишу и добро говоре. Треба дати публици да чита и чује добро писане и речене ствари. Али те добро писане ствари треба да су оне које публика заиста чита. Јер има и данас добро писаних ствари, али те написе публика не чита. Оно што сва публика чита, то су новине. Најважније је да ви у новинама добро пишете.”
Подсећамо да у оквиру едиције Отргнуто од заборава можете наћи и друга дела, као што су: Павле Поповић (Преглед српске књижевности, О југословенској књижевности, Изабране критике: просветитељство у српској књижевности, Изабране критике: романтизам у српској књижевности), Јаша Продановић (Наша народна књижевност, Наши и страни), Јован Скерлић (Домаћи и страни писци и књиге I–VII, Историја нове српске књижевности, Српска књижевност у XVIII веку, Омладина и њена књижевност) и многа друга. Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлајн куповина књига.
Сва дела овог аутора погледајте ОВДЕ.