Када поменемо Бранислава Нушића, прва асоцијација која нам се јавља јесте та да је Бранислав Нушић комедиограф. Писао је Нушић и приповетке, путописе, који су нама мање познати, али слободно можемо рећи да се он највише посветио драмском стварању. Скоро педесет година је посветио драмском стварању, од 80-их година XИX века до 30-их година XX века. Јован Деретић у својој Историји српске књижевности каже да то што тај временски период представља најзначајнију епоху у историји српске драме дугујемо управо Браниславу Нушићу.
Иако су нам познатије Нушићеве комедије, Нушић је много радио и на озбиљној драми, нарочито у у другом периоду свога стварања. Тај период је трајао од 1889. до 1929. године и посвећује га писању озбиљне драме и писању различитих прозних жанрова.
Кнегиња од Трибала настаје у другом периоду Нушићевог стваралаштва. Једна је од драма које нам показују да Нушић наставља традицију наше романтичарске драме. То је историјска драма у три чина, а доноси нам тему из средњег века: велика љубав из витешке историје. Радња драме се дешава за време опсаде Кроје 1445. године. У средишту дешавања јесу Мојсије, звани Моз Големи, и кнегиња Марија, супруга кнежева, браниоца Кроје. Како је требало да изађу на мегдан кнез и Моз, а кнез више није жив, одлучили су да сакрију од Моза ту информацију. Пред Моза ће изаћи кнегиња, прерушена у кнеза. Из сусрета Моза и кнегиње сазнајемо да је Моз још давно заволео кнегињу, али да се та љубав није остварила и она се удала за кнеза. Моз није престао да воли кнегињу. У разговору Моза и кнегиње остаје нам да пратимо да ли ће кнегиња моћи да остане верна својим ставовима и да одбрани Кроју или ће се ипак покренути у њој нека стара осећања када Моз почне да прича о његовој заљубљености у њу и слаткој прошлости. Како ће њихов сусрет утицати даље на кнегињу, остаје нам да сазнамо у наставку драме.
Након Нушићеве друге фазе, када су сви мислили да је завршио са својим књижевним стваралаштвом, Нушић се заправо враћа стваралаштву из прве фазе и сада негује друштвену комедију. Једна из низа његових драма из савременог грађанског живота јесте драма Пучина. Ова драма има четири чина и у себи садржи комичне акценте. Бави се проблемима кривице, казне, љубави, итд. Доминирају теме малограђанских оговарања и интриге. У средишту драме су Владимир и његова жена Јованка. Како би изборила свом мужу бољи положај на послу и велику каријеру, Јованка постаје министрова љубавница. Хтела је да обезбеди својој породици висок углед у друштву, али дешава се нешто сасвим супротно од онога што је она очекивала. Грађанске интриге, писма и оговарања уносе страх и љубомору. Кроз целу драму пратимо психолошке и моралне кризе учесника драме. Јованкин страх и морална кривица почињу оног тренутка када стрепи да ли ће се сазнати за њену везу са министром. Да ли је то једини страх, бол и кајање што ће Јованка осетити до краја? Да ли ће се и како изборити са интригама и кривицама или ће ипак доћи до трагичног исхода?
Подсећамо да су у оквиру едиције Отргнуто од заборава издавачке куће Порталибрис издата целокупна дела Бранислава Нушића као и књиге других мање познатих драмских писаца као што су: Иво Ћипико (Драме и изабране приповетке), Коста Трифковић (Избирачица и Честитам), Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак (Ђидо), Јован Стерија Поповић (Изабране драме), Драгутин Илић (Историјске драме) и многе друге.
Сви наслови доступни су на сајту Порталибриса и могућа је онлине куповина књига.